Konkurs za idejno rešenje murala u Balkanskoj ulici
FONDACIJA „ZA LEPŠI NIŠ“, GRADSKA OPŠTINA MEDIJANA, TURISTIČKA ORGANIZACIJA NIŠA I MLADI AMBASADORI
raspisuju
KONKURS
Za idejno rešenje murala u Balkanskoj ulici u gradu Nišu na temu:
Ljudi, mesta i događaji u istoriji Niša.
Vekovima su murali predstavljali slobodni kreativni izraz naroda protiv vlasti ali su postepeno sve više poprimali estetsku vrednost i dobijali socijalni značaj. U današnje vreme murali označavaju vrednost jedne lokacije i postaju deo kulturnog turizma.
Verujemo da će oslikavanje jedne od centralnih ulica u Nišu doprineti stvaranju umetničke četvrti koja će inspirisati mnoge stvaraoce i kreativce, poboljšati turističku ponudu grada i obogatiti život svim građanima Niša.
Jedna od uloga murala jeste da budu edukativni i upravo će murali u Balkanskoj ulici svojim izgledom podsećati prolaznike na najznačajnije događaje iz kulture i istorije ovog dela Srbije.
Ukoliko imaš ideju kako možemo da oslikamo naš grad, prijavi se!
[su_button url=”http://ambasador.rs/index.php/1337-2/” target=”blank” style=”flat” size=”6″ style:”left”]KONKURS[/su_button] [su_button url=”http://ambasador.rs/index.php/1297-2/” target=”blank” style=”flat” size=”6″ style:”left”]DOKUMENTACIJA[/su_button]
Mentorijacija
Želiš da učiš i napreduješ, ali bi ti značilo da imaš osobu sa kojom možeš da se posavetuješ? Veruješ da u Nišu postoji mnogo ljudi koji su prošli profesionalne izazove sa kojima se ti sada suočavaš? Veruješ da znanje ima vrednost samo ako se deli?
Ako su tvoji odgovori na ova pitanja pozitivni, na pravom si mestu!
„Mentorijacija” je jedinstveni mentorski program u Nišu koji pruža priliku mladim, ambicioznim i kreativnim ljudima da 2 puta mesečno u trajanju od 3 meseca imaju svog ličnog mentora iz oblasti koja ih interesuje, o kojoj uče i žele da se aktiviraju ili realizuju njihovu konkretnu ideju.
Početkom decembra 2015. u okviru prve konferencije Kreativnih industrija u Nišu razvijena je ideja „Mentorijacije” kojom se želi omogućiti mladim ljudima da uče i napreduju u oblastima u kojima žele da ostvare svoje karijere.
Ovogodišnji konkurs je prvi program „Mentorijacije” u kojem će učestvovati desetoro mladih ljudi u 10 različitih oblasti i tokom tri meseca raditi sa svojim mentorima na njihovom profesionalnom usavršavanju.
Program Mentorijacije je inspirisan programom Kreativno mentorstvo.
Ukoliko verujte u proces učenja i deljenja znanja, prijavite se na konkurs do 31. avgusta i postanite deo Mentorijacije!
[su_button url=”https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfWpgvWiTU5o0GcJvPF3TcDVsXv9rmqSmrHv1m8iPHYZshuSg/viewform” target=”blank” style=”flat” size=”6″ style:”left”]KONKURS[/su_button]
Večno mladi sa „Zadužbinom znanja“!
Okupljanjem svih predavača i mladih ambasadora završen je projekat „Zadužbina znanja“. Projekat je pokrenut oktobra 2015. godine, a sezona brojnih radionica uspešno je završena finalnim druženjem i razmenom utisaka između naših predavača. Na radionicama su predavači, stariji sugrađani sa bogatim iskustvom i brojnim uspesima u životu, podelili sa mladim ljudima, kako priče iz svoje karijere, tako i anegdote iz svakodnevnog života i na taj način im kroz ideje preneli deo potencijala koji nisu stigli da iskoriste. Mladi su zauzvrat bili spremni da upoznaju svoje starije kolege sa savremenom tehnologijom, iako su oni već i sami uhvatili korak sa modernim svetom.
Kako to obično biva, uz dobro društvo idu i dobre priče, a mi smo izdvojili nekoliko poruka za vas.
Ivanka Kosanić: „Kultura nije samo pisanje, slikanje i zidanje, kultura je i osmeh, prijateljstvo i pružanje ruke, kultura je ono što oplemenjuje čoveka! Tragove u kulturi ostavljaju pojedinci. Grad Niš ne afirmiše, ne neguje i ne podržava stvaraoce sa ovih prostora i zato ovaj grad gubi na svojstvenosti. Mladi su ti koji moraju da menjaju trenutno stanje, u njima je izlaz!“
Radoslav Bubanj: „Panta rei! Svako ima pravo da se kreće i da bude kreten! Mladi, ne utapajte se u kritičnu masu, već budite inicijatori promene, na vama je snaga ovog društva!“
Novica Ranđelović: „Povezivanjem Mladih ambasadora i Udruženja stvaralaca Niša oformila bi se pozitivna mreža za nesebičnu saradnju i pokretanje inicijative za očuvanje kulture!“
Vidosav Petrović: „Kultura propada, jer oni koji bi trebalo da brinu o njoj, to ne rade. Kao u pozorišnoj predstavi „Herostrat“, bitno je spozati istinu iz negativnosti, ali ne dozvoliti da ta negativnost pobedi! Ja verujem u kulturne vrednosti Niša, bilo da je reč o teatarskom, likovnom ili muzičkom životu, postoji obilje vrednih stvari.“
Ljubiša Jocić: „Uživajte u poslu kojim se bavite, jer jedino tako bićete ispunjeni. Trudite se da budete bolji od najboljeg, da učite i napredujete! Radite i učite čak i kada to nije dobro plaćeno, jer će jednog dana isplivati vaše znanje i neko će to primetiti!“
Ozren Rašić: „Radio je moćna stvar! Kada se jednom zaljubite u taj posao, nikada ga nećete ostaviti!“
Miroljub Jovanović: „Definicija uspešnog čoveka jeste čovek koji radi posao koji voli i istovremeno može da živi od toga.“
Jovan Šurdilović: „Trenutak brzo prođe, život brzo prolazi. Svaki dan je praznik kada čovek ustane i poželi sebi dobro jutro! Važno je da se taj trenutak zabeleži, jer on se odvija u jednom treptaju oka, a vrlo lako odlazi u zaborav.“
Dragoslav Petrović: „Poruka svim mladima koji se bave bilo kojom vrstom umetnosti jeste da budu uporni i nikako ne odustanu. Unapređujte svoje znanje, jer svako sutra biće napredak u odnosu na danas!“
Srba Trifunović: „Ako želite biti zadovoljni svojim životom, morate uložiti veliki trud i napor. Ukoliko želite da budete uspešan čovek, apsolutno ne postoji nijedna prepreka!“
Dragan Aranđelović: „Volite Niš, jer ćete samo tako uspeti da unesete duh mladosti u ovaj grad!“
Momčilo Stojković: „Da li je čovek napravio pomake u moralu onako kako je napredovao u razvoju savremenih tehnologija? Ja bih rekao da nije, ljudska priroda je, nažalost, nepromenljiva.“
Timošenko Milosavljević: „Svaki čovek, pogotovo mlad, mora da ima ambiciju, da bude originalan, da zna šta hoće i da to ostvari u meri u kojoj mu talenat i vreme omogućuju. Sve ostalo je jedno mučenje za njega samog. Morate da radite ono što volite! Nikakvog kompromisa tu nema!“
Ljubiša Sokolović: „Lepo je biti novinar, ali je i teško, naročito danas, naći se između čekića i nakovanja, naći se između raznih interesa vlasnika, kapitala i politike. Morate da budete profesionalci i da se borite za svoja prava i da, pre svega, budete svoji!“
Aleksandar Blatnik: „Svim mladim ljudima koji stvaraju poručio bih da slušaju starije, koji iza sebe imaju iskustvo i mudrost, jer mudrost je kruna jednog intelekta.“
Ivan Redi: „Nije poenta u tome da radiš ono što voliš, već da voliš ono što radiš i daš svoj maksimum!“
Neka ovi aforizmi budu samo početak izgradnje jedne prave zadužbine koja će biti dostupna narednim generacijama! Zahvaljujemo se svim predavačima na saradnji i odvojenom vremenu, uz želju da se ovakva saradnja nastavi i narednih godina! Sve priče naših predavača su snimljene i postavljene na plaformu, kojoj možete pristupiti preko www.zaduzbinaznanja.rs. Ovaj projekat se realizuje u okviru programa Uspešan fandrejzing koji sprovode Trag fondacija i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).
Tekst napisala: Sara Stanković
Završen projekat „Kultura za znanje“
Trinaestom konferencijom završen je projekat „Kultura za znanje“. Tokom poslednja 3 meseca slušali smo životne priče dvanaest predavača, uspešnih Srba u inostranstvu, saznali smo kakve je sve prepreke potrebno preći u potrazi za boljim životom, šta nas sve očekuje do konačnog uspeha u karijeri, koliko je teško privići se na novu sredinu, naučiti nov jezik, kako izgleda sprijateljiti se sa ljudima drugog porekla i kakve nam beneficije to može doneti u poslovnoj saradnji. Ove srede, na poslednjoj konferenciji, okupili smo tri predavača, po jednog predstavnika svake od zemalja članica ovog projekta. Švedsku je predstavljala Jelena Mila, glumica i producent, iz Austrije nam se javio Ivan Redi, arhitekta i direktor studija „ORTLOS Space Engineering“, a iz Francuske, direktno sa aerodroma, pozdravio nas je Milan Janić, dizajner i senior art direktor u LeoBurnett France. Konferencija je održana u obliku debate na temu Kreativni potencijal dijaspore.
Nerazvijene zemlje moraju biti kreativnije da bi postigle uspeh. Šta mislite, kakav je slučaj sa Srbijom?
Ivan Redi: „Istina je da ima više prepreka, kojih u razvijenim zemljama nema, ali ako ih rešimo, postigli smo mnogo više od razvijenih zemalja.“
Jelena Mila: „Prepreke nisu loše, one nas teraju da razmišljamo, a tako nastaju neke nove kreativne ideje.“
Milan Janić: „Ne postoje razvijene i nerazvijene zemlje, stvar je u građanskoj inicijativi, tu leži budućnost i u tom smislu, kreativni potencijal Srbije je veliki.“
Da li je inostranstvo zaista obećani raj?
Milan: „Neki ljudi kažu da je lako u inostranstvu, ali ja mislim da je stvar u odgovornosti. Ja sam daleko od svojih snova, ali uživam u putu do njih, bitan je proces kojim stižemo do cilja, ne sam cilj.“
Ivan: „Iskreno, mislim da ne bih uspeo u Srbiji sa istom količinom truda i angažovanja koji su mi bili potrebni za uspeh ovde, u Austriji. Verujem da bih u Srbiji izgubio puno energije na administrativnim problemima. Šta više, 2004. godine probao sam da otvorim firmu u Nišu i mogu samo da kažem da je to borba sa vetrenjačama.“
Jelena: „Da sam ostala u Srbiji, moja karijera bi imala drugačiji kraj, mnogo toga bi mi donela, ali je predodređena. Moj početak u Srbiji pomogao mi je da se snađem u Švedskoj, jer ipak nisam krenula od nule, dosta toga sam dobila zahvaljujući tome i sad osećam potrebu da to vratim Srbiji.“
Da li je istina da ljudi kreativnom industrijom mogu da se bave samo kao hobijem? Uzmimo primer da ljudi koji se bave fotografijom ne mogu samo od toga da žive, već moraju da slikaju proslave kako bi zaradili. Šta mislite o tome?
Ivan: „Ključno pitanje je da li društvo smatra kreativne industrije kao ozbiljne industrije ili ne. Ljudi danas sve češće moraju da se odluče da rade ono što bi im omogućilo sredstva za život. Uvek sam radio poslove koje volim. Vrlo često sam radio i po četrnaest sati dnevno, čak i vikendom. Radim ono što volim i platiću cenu koja je potrebna da to i postignem.“
Jelena: „Ljudi moraju da rade dva posla istovremeno ako žele da se bave umetnošću i to ne samo u Srbiji, i u Švedskoj je slična situacija. Ja želim svojoj umetnosti da dam slobodu i da je zaštitim od administracije i ekonomije.“
Milan: „Bitno je ne zadržati se na jednom poslu, pre svega zbog monotonosti. Istina je da Srbija ne nudi idealne uslove, ali idealnih uslova nema ni u jednoj zemlji. Ako vam je dosadno radeći dva posla, vi onda radite tri!“
Šta mislite o freelance-u? Jesu li freelancer-i samo jeftina radna snaga i koliko ozbiljno shvataju mlade ljude iz Srbije koji se time bave?
Jelena: „Freelance je budućnost! Ne želim da čekam tuđe ideje i projekte, odlučila sam sama da ih pokrenem, zato mi freelance odgovara. Freelance ne daje slobodu vremena, već daje slobodu stvaranja, a stvaranje zahteva dosta vremena.“
Ivan: „Freelance je iskorišćavanje radne snage. Mislim da je laž da freelancer-i sami organizuju svoje vreme. Kada bismo napravili anketu koju bi popunili direktori firmi, koje posluju sa freelancer-ima, mislim da bi odgovor na pitanje zašto ih angažuju bio – ne samo zato što su dobri, već zato što su i jeftini.“
Milan: „Mi trenutno živimo jednu vrstu revolucije, bitno je okrenuti je u svoju korist!“
Da li se Srbi u raznim zemljama povezuju poslovno?
Jelena: „Retko. Ja bih lično volela da sarađujem sa drugim Srbima u dijaspori.“
Ivan: „Svejedno mi je odakle su ljudi sa kojima sarađujem. Bitno je nemati barijere! Što se tiče komunikacije, mi svi govorimo evropskim engleskim jezikom koji je polunetačan i odlično se slažemo i razumemo!“
Kako iskoristiti kreativni potencijal Srbije?
Jelena: „Važna je komunikacija. Umesto sedeti u svojoj sobi, treba izaći napolje, spojiti se sa ljudima i to je automatski preduslov za saradnju i uspeh! Kada izađemo iz svoje sobe, činimo prvi i najteži korak, svakim sledećim korakom sve smo bliži cilju!“
Ivan: „Ove konferencije su odličan način za početak saradnje ka korišćenju tog potencijala! Pohvala za Mlade ambasadore!“
Za kraj konferencije, Jelena je naglasila: „Nema malog i velikog posla, nema ni hobija za profesionalca!“, a Ivan je dodao: „Ne treba se plašiti neuspeha, jer nećete uspeti ako se plašite. Samo napred i pre ili kasnije, ostvarićete svoje snove!“
Zahvaljujemo se na podršci Ministarstvu za spoljne poslove, Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Francuskom institututu u Nišu, Ambasadi Švedske u Beogradu, kao i Ambasadi Austrije u Beogradu. Posebnu zahvalnost dugujemo i Mladenu Prodanoviću, koordinatoru za trgovinu i promociju Švedske. Tack for samarbetet! Hvala Belmi Coković, povereniku za integraciju i migraciju Srba u Austriji iz Ambasade Austrije u Beogradu. Vielen Dank für Ihre Zusammenarbeit! Zahvaljujemo se još i An-Loren Viguru, atašeu za kulturu Francuske, kao i Kler Bortolusi, direktorki Francuskog instituta u Nišu. Je vous remercie tous pour la coopération! I hvala naravno našim predavačima na odvojenom vremenu i svojim pričama koje su podelili sa nama i to Jeleni Mili, Mišku Stanišiću, Jovanu Antoviću, Jovanu Radomiru, Ivanu Rediju, Željku Bobaru, Vesni Petković, Radivoju Petrikiću, Aleksandru Protiću, Sanji Beronji, Milanu Janiću, Ivici Joviću, i hvala Ivanu Rediju Senioru i Eleni Vasić Petrović koji su se priključili obeležavanju Dana Evrope!
U realizaciji projekta „Kultura za znanje“ učestvovali su mladi ambasadori kulture i preduzetništva: Hristina Marković, Anđelija Vasović, Sara Stanković, Emilija Pejić, Strahinja Tabaković, Nenad Pejin, Aleksandra Stanojević, Kristina Dinčić, Sanja Đorđević, Tijana Praščević, Dunja Dinić, Milica Mitrović, Dimitrija Savić, Marko Đorđević, Marijana Milanović i Tamara Stošić.
Tekst napisala: Sara Stanković
Ivica Jović – Prokupčanin u Francuskoj
Šta znači pobratimiti dva grada? Kako izgleda biti prvi Srbin u političkom životu Francuske? Koja je uloga zamenika gradonačelnika i koje su mogućnosti povezivanja mladih iz Srbije i Francuske? O ovome nam je pričao Ivica Jović, zamenik gradonačelnika i većnik za omladinu, sport i obrazovanje u francuskom gradu Épône.
Ivica, rođeni Prokupčanin, još u mladosti otišao je sa svojom porodicom u Francusku i tamo se školovao. Sa grupom mladih poreklom iz Srbije pokrenuo je udruženje koji se zove „Srbija“, a ima za cilj jačanje srpsko-francuskog prijateljstva, pomoć srpskoj dijaspori u ostvarenju njenih prava u francuskim institucijama, kao i druženje Srba u Francuskoj radi očuvanja identiteta. Sa udruženjem „Srbija“ ove godine obeležava stogodišnjicu bitke na Verdenu i to s ciljem da se približe Francuska i Srbija. „Kamen po kamen, stepen po stepen i povratićemo srpsko-francusko prijateljstvo!“, kaže Ivica. Ivica je inicirao pobratimljenje francuskog grada Épône i našeg Prokuplja, tako da su pokrenuti mnogi projekti koji bi oživeli prijateljstvo između ova dva grada. Ivica tvrdi da su starije generacije već odavno naklonjene tome, ali da je potrebno uključiti i mlađe generacije Francuza. Nije strano da mladi ljudi iz Srbije ponekad bolje znaju francuski jezik od samih Francuza i pokazuju veliko interesovanje za francusku kulturu. U saradnji sa Srbima u Francuskoj, otvorio je školu u koju deca srpskog porekla dolaze nedeljom kako bi učila srpsku gramatiku, kulturu i istoriju. Na taj način srpsko poreklo se čuva od zaborava. Kao recept za uspeh navodi: „Ljubav prema Srbiji, poštovanje prema Francuskoj!“
Na početku konferencije, pre samog uključenja, prisutni su imali prilike da pogledaju prilog o Kazandžijskom sokačetu, koji je spremila Tamara Stošić, mladi ambasador kulture. O atmosferi u sali tokom cele konferencije brinula je Hristina Marković, takođe mladi ambasador kulture.
Ovom konferencijom završen je „Mesec uspešnih Srba u Francuskoj“, ali se ovde ne završava projekat „Kultura za znanje“. Sledeće srede, 8. juna, očekuje nas završna konferencija u obliku debate sa po jednim predstavnikom Švedske, Austrije i Francuske, pa ćemo tako imati priliku da još jednom čujemo Jelenu Milu, Ivana Redija i Milana Janića. Projekat „Kultura za znanje” realizovan je uz podršku Ministarstva za spoljne poslove, Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Francuskog instituta u Nišu.
Tekst napisala: Sara Stanković
Izađi iz zone komfora!
Šta je to zona komfora, kako iz nje izaći i kako ovladati veštinom komunikacije kada se u njoj ne nalazimo?
Na oduševljenje učesnika „KreNi konferencije“, o ovoj temi nam je pričao Milan Janić, dizajner i senior art direktor u LeoBurnett France. Iako je još u ranom detinjstvu bio zainteresovan za slikarstvo, otac ga je usmerio ka dizajnu, što se na kraju i isplatilo, jer karijera zahteva da oslušnemo tržište i vidimo kako naš talenat, sklonosti i interesovanja mogu u to da se uklope. Milan, rodom iz Kraljeva, prvi put je izašao iz svoje zone komfora kada je otišao u Beograd na studije. Nakon što je završio Školu za dizajn i Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, magistrirao je na Univerzitetu umetnosti na predmetu Prostorna grafika, a onda odlučio da otputuje u Pariz i tamo započne svoju karijeru, čime je drugi put izašao iz zone komfora. Tvrdi da su oba izlaska bila veoma traumatična i naporna, ali su ga stimulisala da hrabro nastavi dalje i napreduje. Takođe, kao još jedan od izlazaka iz zone komfora navodi i projekat „Home sweet home“, u sklopu koga je proveo nekoliko vikenda u kartonskim kućama dizajniranim specijalno za ovu priliku po raznim evropskim gradovima, upoznajući zanimljive beskućnike i snimajući priče o tome. Nije mu bilo sasvim prijatno da u tome učestvuje, ali kako kaže: „Život je jedno putovanje u kom nekad moraš da radiš i ono što ti ne prija, bitno je samo zabaviti se dok radiš.“
Šta uopšte predstavlja zona komfora i koje još zone nastupaju nakon nje?
Milanova definicija glasi: „Zona komfora je ona zona u kojoj se osećamo uljuljkano i sigurno, radeći isključivo ono što volimo i u čemu se osećamo prijatno. Nakon zone sigurnosti nastupa zona učenja, a njoj sledi zona nelagodnosti. Poslednja zona je vrlo naporna i crpi našu energiju, pa je veoma bitno naučiti kad se treba vratiti zoni komfora i prikupiti još energije za povratak u najnelagodniju zonu. Kad prestane zona nelagodnosti, nastaje zona komfora, a zona komfora stvara zonu delovanja.“ Milan preporučuje otvaranje prema svetu upravo radeći ono što nam je neprijatno. „Ukoliko volite da pričate, naučite da slušate, a ako vam je nelagodno da pričate i volite da slušate, oslobodite se i naučite da govorite!“
U čemu je razlika između pobednika i gubitnika?
„Mi se svi rađamo kao jedna vrsta gubitnika. Gubitnik vidi samo poraz, a ako vidite samo loš ishod, na dobrom ste putu, jer znate da ste gubitnik. Pobednik, i kad je sve crno, vidi nešto dobro u tome. Zrela osoba nije ni pobednik, ni gubitnik, već zna da pobedu slavi, a na greškama uči.“
Savet za uspeh?
„Najbolja borba protiv neuspeha je uspeh! Bitno je da se nahranš pobedom iz koje ćeš crpeti energiju onda kad budeš gubio.“
Kako primeniti prethodne savete na komunikaciju?
Milan tvrdi da je dijalog najbolja vrsta komunikacije, jer sa sagovornikom ulazimo u razgovor unoseći različite ideje, a izlazimo bogatiji sa proširenim vidikom i možda nekom novom idejom. Prema tome, Milanov savet se sastoji u sledećem: „Ako ste dobri u jednoj vrsti komunikacije, potrudite se da ovladate i nekom drugom.“ Prihvativši izazov iz publike, Milan je prišao slučajnim prolaznicima, koji su preko kamere pozdravili sve prisutne u sali i tako je naš predavač prešao iz zone nelagodnosti u zonu komfora.
Na početku konferencije emitovan je prilog o Spomen parku Bubanj, koji je snimila Marijana Milanović, mladi ambasador sporta, a tekst za ovaj prilog napisala je Dimitrija Savić, mladi ambasador kulture. Konferenciju je vodila Hristina Marković, takođe mladi ambasador kulture.
Za sam kraj konferencije Milan je poručio: „Nauči da se ohrabriš na pravi način i okruži se ljudima koji umeju da te ohrabre!“ Kako smo na svakoj konferenciji bili okruženi ljudima koji su uspeli da nas motivišu, tako nas i sledećeg ponedeljka očekuje Ivica Jović, većnik za omladinu, sport i obrazovanje francuskog grada Epone i poslednja konferencija u okviru „Meseca uspešnih Srba u Francuskoj“, a kojom će biti zatvoren projekat „Kultura za znanje“. Konferencije su podržane od strane Ministarstva za spoljne poslove, Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Francuskog instituta u Nišu.
Tekst napisala: Sara Stanković
