“Kultura jedne nacije leži u srcima i dušama njenih ljudi!”
Dan Evrope obeležen je 9. maja u Kupina bioskopu panel diskusijom, čija je tema bila „Kulturno nasleđe kao pokretač razvoja“. Učesnici diskusije bili su Kler Bortolusi, direktorka Francuskog instituta u Nišu, Elena Vasić Petrović, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika, Ivan Redi, arhitekta i osnivač fondacije „Za lepši Niš“ i moderator Snežana Andrić iz udruženja Mladi ambasadori.
Elena je govorila o tome šta Zavod može da učini da bi se mladi zainteresovali za kulturu. Navela je da u Srbiji postoji 13 zavoda za zaštitu spomenika, a da Zavod u Nišu pokriva trećinu teritorije države. „Ono što je naše nasleđe treba biti i evropsko i obrnuto.“ To treba da predstavlja cilj Srbije i time se upravo Zavod bavi. Osnovana je fondacija koja dodeljuje nagradu za najbolji rad mladih urbanista iz oblasti arhitekture, građevinastva i turizma. Elena tvrdi da projekti koji se bave kulturom moraju biti održivi i podržani, kako od strane grada i države, tako i od meštana, jer „Nasleđe bez domaćina ne može da opstane!“ U prilog tome, Elena je pomenula projekat koji je realizovan na brdu nedaleko od Pirota, gde je uređeno selo u kom su kuće opremljene za seoski turizam. Na ovaj način čuva se autentična celina za generacije koje dolaze.
Od Kler smo mogli da čujemo šta možemo naučiti od Francuza i kako oni čuvaju svoju kulturu. Njena ideja da se više pažnje posveti polju gastronomije je vrlo interesantna, s obzirom na to da je Balkan poznat po autentičnoj kuhinji.
Izlažući konkretne ideje, Redi je dao svoj doprinos panel diskusiji. „Kao što su pećinski ljudi ostavljali kulturne tragove, tako je bitno sad raditi na kulturi na koju će moći buduće generacije da se osvrnu. Kultura nastaje sada, svuda i u svakom trenutku!“ Redi navodi da Niš poseduje znatnu količinu potencijala, ali da ih koristimo virtuelno, umesto da delujemo u prostoru. Tajna očuvanja kulture leži u pravljenju sitnih, ali kvalitetnih koraka. Malim projektima, poput oplemenjivanja ulica muralima, gde će ljudi na jednom mestu moći da vide svet koji Niš nudi, može se mnogo postići, grad ih može finansirati i lako su održivi. Panel diskusija završena je Redijevim rečima: „Ja verujem u mladost Niša!“
Nakon panel diskusije, održana je prva u nizu konferencija u okviru „Meseca uspešnih Srba u Francuskoj“ u sklopu projekta „Kultura za znanje“. Naš predavač ovog ponedeljka bio je Aleksandar Protić, viši savetnik Francuske federacije za UNESCO klubove i UNESCO centre i predsednik Interkulturalnog foruma na Univerzitetu Sorbona u Parizu.
Pre uključenja iz Pariza, emitovan je prilog o Banovini, koji je spremila Milica Mitrović, mladi ambasador kulture. Voditeljka Hristina Marković se i ovog puta pobrinula da konferencija protekne u najboljem redu.
Aleksandar Protić pohađao je gimnaziju u Beogradu, da bi nakon toga otputovao u Francusku na usavršavanje i tamo završio studije na Sorboni. Naveo je da, iako Francuzi razumeju engleski jezik, studije je morao da završi na francuskom jeziku, pa je iskoristio priliku da posavetuje sve mlade ljude koji žele da studiraju u Parizu da je jako bitno da dobro govore i vladaju francuskim jezikom i da će tako sebi otvoriti mnoga vrata, jer se svaka investicija u jezik isplati. Kako dvadeseti vek predstavlja procvat srpsko-francuskih odnosa i kulturno-obrazovnih i naučnih radova, veliku zahvalnost dugujemo Mihailu Petroviću Alasu, Vojislavu Subotiću, Pavlu Saviću, Božidaru Karađorđeviću, Milutinu Milankoviću, Ivanu Đaji, Mihailu Pupinu i, Aleksandrovom uzoru, Nikoli Tesli na ogromnom doprinosu koji su dali i time oplemenili svet u kome danas živimo. Kako je Nikola Tesla rođen 1856. godine, ova godina predstavlja godišnjicu njegovog rođenja, te je Aleksandar tom prilikom deo predavanja posvetio upravo našem naučniku. Aleksandar sa ponosom kaže da je Tesla bio njegov putokaz ka Francuskoj, jer Tesla spaja lepotu i nauku. Prema rečima Talesa iz Mileta još iz 6. veka pre nove ere, a koga je naš predavač citirao: „Lepota se ne sastoji u šminkanju lica, već u bogaćenju sopstvene duše obrazovanjem i naukom.“ Što se tiče Aleksandrovog rada u UNESCO-u, njegova glavna ideja sastoji se u sledećem: „Kada bi se više novca ulagalo u kulturu, ostalo bi manje novca za ratove.“ Umesto teorijskih, nepraktičnih saveta, Aleksandar je održao kratak čas francuskog jezika i time pomogao mladima da stvore ideju o tome koliko je francuski jezik kompleksan, ali nephodan za studije u Francuskoj. Za „nekulturu“ nema opravdanja, jer kako kaže Aleksandar, danas, u doba tehnologije, lako je doći do informacija na internetu, čak i kad nismo u mogućnosti da do njih dođemo odlaskom u muzeje i arhive!
Sledećeg ponedeljka imaćemo još jedno uključenje iz Pariza, a konferenciji će se priključiti Sanja Beronja, dobitnik stipendije Instituta političkih nauka u Parizu, profesor i šef za međunarodni prijem studenata u Sciene Po Paris i dobitnik počasnog srpskog pasoša kao jedan od najzaslužnijih građana Srbije. Projekat „Kultura za znanje“ odvija se uz podršku Ministarstva za spoljne poslove, Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Francuskog instituta u Nišu, Austrijske i Švedske ambasade u Beogradu.
Tekst napisala: Sara Stanković
Radivoje Petrikić – privredni potencijali Srbije
Kako izgleda studentski život u Austriji? Šta je sve potrebno da bi se završio fakultet u Beču? Koje veštine i osobine treba da poseduje uspešan advokat? O tome smo iz prve ruke mogli da čujemo od pravnika Radivoja Petrikića, koji je završio doktorske studije u Beogradu i doktorske studije u Beču, a danas je predsednik Austrijsko-srpskog privrednog foruma, koje okuplja preko 35 renomiranih preduzeća iz Austrije i Srbije.
„Mesec uspešnih Srba u Austriji“ završen je konferencijom održanoj u sredu, 27. aprila, u Kupina bioskopu. Predavač Radivoje Petrikić podelio je svoju priču o odlasku u Beč na studije prava, poteškoćama na koje je nailazio i o svojoj dosadašnjoj karijeri. Školovanje je započeo u Negotinu, osnovne i master studje završio je u Beogradu, dok je doktorske studije završio u Beču, a 2000. godine i u Beogradu. Trenutno radi na zaštiti prava Srbije na arbitraži u Parizu i tvrdi da mu je drago što na taj način može da štiti interes srpskih kompanija. Iako je danas veoma uspešan na polju privredne saradnje Austrije i Srbije, njegov početak bio je jako težak i dramatičan. Radivoje je bio jedan od najboljih studenata na Pravnom fakultetu u Beogradu, ali nije tečno govorio nemački jezik, već je bio upućen samo u njegove osnove. To mu je, kako tvrdi, predstavljalo najveći problem, ali je uspeo da ga savlada posvetivši dosta vremena učenju same gramatike i vokabulara nemačkog jezika. „Ukoliko ste dovoljno uporni i radni, rezultati ne izostaju!“ To je i sam dokazao. Njegov savet za sve one koji žele da studiraju u Austriji jeste da na vreme uče nemački jezik, težak je, ali može se savladati, a kasnije otvara vrata ka mnogim austrijskim firmama. Danas Austrija uz subvencije podstiče studente i organizuje kurseve nemačkog jezika, te je olakšano svim mladim ljudima koji imaju jaku volju da studiraju u Beču. Kako studiranje na nemačkom jeziku nije jedina mogućnost, Radivoje ističe da je engleski jezik apsolutni preduslov za uspeh i zato savetuje sve mlade ljude da, pre svega, nauče engleski jezik dovoljno dobro kako bi mogli nesmetano da studiraju. Prema rečima našeg predavača: „Svi direktori se bore za vredne i odgovorne ljude. Dovoljno je da ste predani, vredni i profesionalno lojalni, ne morate biti briljantni pravnici! Formula za uspeh sastoji se u tome da uložite sebe u to što radite, a dobar rad se uvek isplati!“ Na pitanje iz publike šta nedostaje Srbiji da bi napredovala u privrednom smislu, Radivoje je kao glavni adut naveo investicije i korišćenje potencijala dijaspore i izdvojio pravnu nesigurnost kao glavni problem koji Srbiju usporava u razvoju. Takođe, naveo je još i nefleksibilno obrazovanje, a samim tim i pad nivoa znanja i nesigurnu budućnost.
Za prijatnu atmosferu poslednje konferencije sa predavačem iz Austrije pobrinula se voditeljka Hristina Marković, mladi ambasador kulture. Sledećeg meseca, u ponedeljak, 9. maja počinje „Mesec uspešnih Srba u Francuskoj“ i sa nestrpljenjem očekujemo nove predavače.
Zahvaljujemo se Ministarstvu za spoljne poslove, Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Ambasadi Austrije u Beogradu, Ambasadi Švedske u Beogradu i Francuskom institututu u Nišu, koji su pružili veliku podršku i pomogli da se konferencije u okviru projekta „Kultura za znanje“ održe.
Tekst napisala: Sara Stanković
Vesna Petković – život u Gracu, srce u Nišu
Pre dvadeset godina otišla je u Grac, ali je duhom ostala u Nišu. Koliko je teško i da li je uopšte moguće zaboraviti rodni kraj? Kako muzika deluje kao terapija za nostalgiju? O tome nam je pričala Vesna Petković, džez umetnica, dobitnik prve klase počasti i nagrade za izuzetan kulturni doprinos od strane Ministarstva kulture Austrije.
I ovog ponedeljka, u okviru projekta „Mesec uspešnih Srba u Austriji“ imali smo izvrsnog predavača! Vesna Petković je nakon završene škole klasične muzike u Nišu otputovala u Grac na studije džez pevanja, a sada je vođa i dirigent multikulturnog ženskog hora „SoSamma“ i muzički urednik festivala „Pangea-musik lebt“. Osim na muzičkoj sceni, ostvarila se i na polju glume, a na našoj konferenciji ostavila je glumu po strani i iskreno nam opisala svoja osećanja vezana za napuštanje rodnog grada i novi početak u sasvim drugoj državi. Vesna kaže da Niš nosi u srcu i da joj jako nedostaje, ali istovremeno nostalgiju pretvara u inspiraciju i stvara nešto sasvim novo – mešavinu tradicionalne balkanske muzike i džeza. Zbog te slobode u muzici i mogućnosti kombinovanja stilova, prešla je sa bluza i rokenrola na džez. Pevajući u „niškom stilu“, kako ona to naziva, trudi se da umetničko blago, kulturu i energiju juga Srbije prenese svetu u najboljem svetlu. Što se tiče glumačke karijere, u teatru u Gracu igrala je đavolju pratilju, nakon čega je dobila ponudu iz Frankfurta za snimanje prve ploče. Danas je u dečijem teatru aktuelna predstava u kojoj Vesna glumi sestru Jovanke Broz.
Na pitanje u koju državu otići, Vesna se obratila svim mladim ljudima da, gde god bili, bitno je konstantno raditi na sebi i na disciplini, jer se na taj način gradi karakter. Ohrabruje prvenstveno studente da se ne plaše političke i finansijske situacije, jer Srbi su izuzetno talentovan narod, a muzičkim projektima ne zna se broj, najbitnije je težiti ka napretku, a muzika će nas dalje voditi – „Ljubav prema muzici otvara sva vrata!“ Nadamo se da ćemo Vesnu videti ponovo na Nišville Jazz Festival-u, a do tada čuvamo divnu energiju koju nam je prenela!
Prijatnoj atmosferi doprinela je i voditeljka Tijana Praščević, mladi ambasador preduzetnišva, kao i mladi ambasador kulture Dunja Dinić svojim prilogom o arheološkom lokalitetu Medijana.
Sledećeg ponedeljka od 19:30h u bioskopu Kupina očekuje nas konferencija sa Radivojem Petrikićem, pravnikom i predsednikom Austrijsko-srpskog privrednog foruma. Ne propustite da čujete savete još jedne ostvarene ličnosti u inostranstvu, a koja vodi poreklo sa prostora Balkana!
Još jednom se zahvaljujemo Ministarstvu za spoljne poslove, Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Ambasadi Austrije u Beogradu, Ambasadi Švedske u Beogradu i Francuskom institututu u Nišu.
Tekst napisala: Sara Stanković
Konkurs “Najlepša razglednica opštine Medijana”
Пројекат „Најлепша разгледница Медијане“ започела је Г.О. Медијана децембра 2015. у сарадњи са организацијама „Млади амбасадори“ и „Проактив“. У њему су учествовали ђаци 10 основних школа са територије општине. Припреме за реализацију су завршене у јануару 2016. али је због распуста основних школа конкурс званично отворен 01.03.2016. са роком за достављање ученичких радова до 20.03.2016. У свим школама ученици су присуствовали радионици на којој су упознати са темом пројекта и наградама, а затим кроз презентацију коју је водио фотограф Иван Манчић поучени како да изаберу добру сцену, угао из кога ће сликати, подесе параметре уређаја и тд. Рок за достављање радова је продужен још једну недељу како би сви заинтересовани могли да пошаљу радове.
Своје радове послало је нешто више од 100 ученица и ученика основних школа и већина је послала по три фотографије, што је било и предвиђено конкурсом. Оцењивање послатих радова спровела је стручна комисија у саставу: Катарина Ђорђевић, Миљан Недељковић и Снежана Дамбареан, сви са Факултета уметности у Нишу. Избор најлепше разгледнице Медијане извшен је кроз три круга оцењивања. Прво је изабран најлепши рад сваког појединачног ученика, затим су изабрана три најлепша рада за сваку појединачну школу како би се одредила расподела прве, друге и треће награде. На крају су сви првонаграђени радови ушли у избор за „Најлепшу разгледницу Медијане“ а рангирано првих пет.
Учешће ученика и број радова по школама:
| Основна школа | Ученика/ца | Фотографија | |
| 1 | Цар Константин | 14 | 37 |
| 2 | Ћеле Кула | 9 | 25 |
| 3 | Доситеј Обрадовић | 5 | 8 |
| 4 | Душко Радовић | 14 | 33 |
| 5 | Радоје Домановић | 11 | 29 |
| 6 | Ратко Вукићевић | 6 | 18 |
| 7 | Свети Сава | 7 | 18 |
| 8 | Учитељ Таса | 24 | 63 |
| 9 | Вожд Карађорђе | 5 | 15 |
| 10 | Зоран Ђинђић | 11 | 30 |
| 106 | 276 |
Награђени радови по школама су:
| Основна школа | место | Ученица/ученик | разред | |
| 1 | Цар Константин | 1 | Данило Јовановић | |
| 2 | Јована Пешић | |||
| 3 | Алекса Николић | |||
| 2 | Ћеле Кула | 1 | Катарина Стојадиновић | |
| 2 | Љубица Петровић
Марија Илић |
|||
| 3 | Лазар Стевановић | |||
| 3 | Доситеј Обрадовић | 1 | Нађа Стојановић | |
| 2 | Марко Поповски | |||
| 3 | Антоније Филиповић | |||
| 4 | Душко Радовић | 1 | Теодора Јовановић | |
| 2 | Дуња Цветковић
Илија Станковић |
|||
| 3 | Алекса Старинац | |||
| 5 | Радоје Домановић | 1 | Алекса Павловић | |
| 2 | Лана Миљковић | |||
| 3 | Алекса Миленковић | |||
| 6 | Ратко Вукићевић | 1 | Маша Ђелић | |
| 2 | Сара Живановић | |||
| 3 | Вук Стаменковић | |||
| 7 | Свети Сава | 1 | Милан Цветковић | |
| 2 | Милица Живић | |||
| 3 | Петар Стојановић | |||
| 8 | Учитељ Таса | 1 | Глигорије Павловић | |
| 2 | Павле Митић | |||
| 3 | Василија Павловић | |||
| 9 | Вожд Карађорђе | 1 | Анастасијо Амџић | |
| 2 | Ања Станковић | |||
| 3 | Нина Ковић | |||
| 10 | Зоран Ђинђић | 1 | Марта Амедовић | |
| 2 | Теодора Петковић | |||
| 3 | Софија Јовановић |
Најбољи радови су рангирани као:
| Основна школа | Ученица/ученик | ||
| 1 | Ћеле Кула | Катарина Стојад | |
| 2 | Ратко Вукићевић | Маша Ђелић | |
| 3 | Радоје Домановић | Алекса Павловић | |
| 4 | Цар Константин | Данило Јовановић | |
| 5 | Учитељ Таса | Глигорије Павловић | |
Kako voditi multinacionalnu kompaniju
Da li je istina da svako može voditi kompaniju, ali je malo onih koji je uspešno vode? Kako doći do mesta direktora? Kako pronaći poslovne partnere? Na ova i još mnoga pitanja odgovorio nam je Željko Bobar, vlasnik i generalni direktor kompanije „Kocos technology“.
Ovonedeljna konferencija započela je brojnim pitanjima publike, koja su se ređala jedna za drugim, a na koja je naš predavač odmah i odgovorio. Na pitanje kakav je put do direktora jedne uspešne kompanije, Željko je odgovorio da, koliko god bilo teško, najbitnija je upornost, a uz to i veština pregovaranja. Omladinsko preduzetništvo u Austriji je izuzetno podržano i svaka mlada osoba uz dovoljno truda i zalaganja može otvoriti svoju kompaniju. Poslovni partneri se pronalaze istraživanjem i preko poznanstava, a onda se razrađuje plan kome je roba namenjena i na kojin način je plasirati na tržište. „Ne prodaje se proizvod, već se ostvaruje odnos sa kupcem. “, izdvojio je Željko kao jednu od učestalih grešaka ne tako uspešnih kompanija u svetu. Takođe, Željko tvrdi da je jako bitno motivisati radnike i pružiti im mogućnost da napreduju, kako bi individualno, a u finalnom proizvodu i timski, ostvarili bolje rezultate. „Da li postoji nešto što niste ostvarili ili mislite da ste mogli bolje?“ Pred ovim pitanjem Željko se dobro zamislio i posle nekoliko sekundi razmišljanja odgovorio: „Bilo je teško, nisam postigao sve što sam želeo, jer 24h je premalo za sve planove. Mora se izabrati put kojim ćete ići. Kad bih mogao ponovo da biram, išao bih istim putem!“
Prema običaju, emitovan je prilog o kulturnom nasleđu grada Niša, te je publika ovog ponedeljka imala priliku da pogleda prilog o Ćele kuli, koji su spremile Aleksandra Stanojević i Kristina Dinčić, mladi ambasadori preduzetnišva. Program je vodila Sanja Đorđević, takođe jedna od mladih ambasadora preduzetništva.
Sledećeg ponedeljka, u okviru projekta „Mesec uspešnih Srba u Austriji“, očekuje nas konferencija sa Vesnom Petković pod nazivom „Muzičko stvaralaštvo u 21. veku“. Vesna, balkanska džez umetnica i dobitnik prve klase počasti i nagrade za izuzetan doprinos od strane Ministarstva kulture Austrije, pričaće nam o muzici kao terapiji i poziciji žena u muzici. Ovo je samo deo koji ćemo imati priliku da čujemo 18. aprila od 19:30h u maloj sali bioskopa Kupine, pa ne propustite šansu da prisustvujete konferenciji i sami postavite pitanja našoj umetnici.
Zahvalnost dugujemo Ministarstvu za spoljne poslove, Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Ambasadi Austrije u Beogradu, Ambasadi Švedske u Beogradu i Francuskom institututu u Nišu.
Tekst napisala: Sara Stanković
Majski turnir
Mladi ambasadori sporta uz podršku Grada Niša i Sportskog Saveza Niša posle 20 godina ponovo su pokrenuli jedan od najvećih fudbalskih turnira u malom fudbalu “Majski turnir 2015″.
Cilj ovog turnira je da se vrati sportski duh i pokrenu mladi na aktivno bavaljenje sportom.
2015 godine turnir je bio organizovan samo za osnovne škole i to u kategorijama od I-IV razreda i od V-VIII razreda. Turnir je počeo u ponedeljak, 18. maja. Učestvovale su 22 ekipe, i to 13 ekipa od V do VIII razreda i devet ekipa od I do IV razreda. Kvalifikacije, četvrtfinalni i polufinalni mečevi odigrani su na terenima Osnovne škole „Sveti Sava”, dok je završnica održana u hali Čair 29. maja. Turnir održan maja 2015 godine bio je samo uvod i priprema za potpuno obnavljanje ovog turnira kome će Mladi ambasadori nastojati da u narednim godinama vrate stari sjaj.
2016 godine turnir se organizuje u partnerstvu Mladih ambasadora, Grada Niša, Sportskog saveza grada Niša, Fudbalskog saveza Niša, Univerzitetskog sportskog saveza, Učiteljskog društva, Policijske uprave i Media i reform centra Niš.
Ove godine turnir se organizuje u 5 kategorija i to
Osnovne škole u tri kategorije I-IV ; V-VI ; VII-VIII
Srednje škole u jednoj kategoriji: I-IV
Fakulteti u jednoj kategoriji
Svaka škola, na osnovu predkvalifikacionog turnira prijavljuje po jednu ekipu. Prijave se šalju na mejl sport@ambasador.rs ili se donose direktno u Sportski savez u ulici Strahinjića Bana. Kotizacija po ekipi je 800 dinara. Kotizacija se uplaćuje na žiro račun Sportskog saveza Niš na br. 105-2184-73.
Za dodatne informacije možete kontaktirati broj 069-4419593.
[su_button url=”http://ambasador.rs/index.php/majski-propozicije/” target=”blank” style=”flat” size=”10″ style:”left” icon=”icon: calendar-o”]PROPOZICIJE[/su_button] [su_button url=”http://ambasador.rs/index.php/majski-prijava-2/” target=”blank” style=”flat” size=”10″ style:”right” icon=”icon: file-text-o”]RASPORED UTAKMICA[/su_button]
