Skajp konferencija sa Jovanom Radomirom
„I konačno, 12 poena Srbiji i Crnoj Gori!“ Ovim rečima iznenadio nas je 2004. godine, 2007. godine obradovao nas je tekstom za englesku verziju pesme „Molitva“, a ovog ponedeljka imali smo priliku i uživo da ga čujemo! Reč je o Jovanu Radomiru, voditelju „Pesme Evrovizije“ u Švedskoj.
Po već ustaljenom rasporedu, i ovog ponedeljka u Deli centru održana je video konferencija u okviru projekta „Mesec uspešnih Srba u Švedskoj“, čiji je gost bio Jovan Radomir, novinar, voditelj nacionalne švedske televizije SVT (Sveriges Television), autor knjige „Moj Balkan“ i još mnogo toga.
Rođen u Jugoslaviji, još u detinjstvu sa roditeljima otputovao je u Švedsku, gde je završio osnovu školu i nastavio školovanje, a onda se devedesitih godina preselio u Stokholm i tamo započeo rad na televiziji. Verovatno najveća prekretnica u karijeri i životu bio je poziv da pređe u muzičku redakciju državne švedske televizije, čiji je poziv prihvatio. Vodio je muzičku emisiju „Voks pop“ u kojoj je intervjuisao velike muzičke ličnosti poput Celine Dion, Britney Spears, Iron Maiden-a, U2-a, Eminema i druge. Godine 2002., kada su sva mesta u dvoranama bila popunjena i program je pratilo 3 miliona gledalaca, Jovan je bio član žirija za „Pesmu Evrovizije“, ali ovde se njegovo učešće ne završava. Jovan je bio reporter na osam Evrovizija, 2008. godine bio je član delegacije Švedske u Srbiji, a držao je i pres konferencije Evrovizije. Po čemu ga mi najviše pamtimo jeste dodela poena na Evroviziji 2004. godine, kada je Švedska dodelila 12 poena Željku Joksimoviću i pesmi „Lane moje“, za šta Jovan kaže da mu je posebno drago. Jovan nam je još otkrio da Evrovizija nije samo muzičko takmičenje, već da ima i humani karakter, deo novca prikupljenog od glasanja organizacija Evrovizije poklanja fondu „Deca sveta“.
Jovan se, sem kao novinar i voditelj, ostvario i kao autor knjige „Moj Balkan“, koja je prodata u 10 hiljada primeraka. Ovom knjigom Jovan je želeo da prikaže pozitivnu stranu Balkana i da sa svetom podeli blago Balkana – balkansku kuhinju.
Na pitanja koja su gosti Deli centra postavili, Jovan je odmah i odgovorio, a uz to je i dodao par saveta. „Prihvatite svaku mogućnost, jer iz mogućnosti sledi iskustvo!“, savetuje Jovan. „Novinari, ne plašite se ničega! Ugledajte se na druge, ali radite srcem i glavom!“, dodao je. Jovan tvrdi da je za uspeh jedne televizije najbitnije ostati neutralan, sve uvažiti bez bilo kakve vrste diskriminacije i podjednako gledati na sve one koji koriste usluge televizije. Što se tiče saveta kako uživo voditi program, Jovan veruje da je najbitnija dobra dikcija, održavati pažnju publike, ali da i trema treba da odigra svoju ulogu. „Dobro je biti nervozan, trema nam pomaže da činimo manje grešaka, ali kad izađete na scenu, trema je odigrala svoje i treba da nestane!“
Na početku konferencije, imali smo priliku da odgledamo prilog o Nišvilu, poznatom džez festivalu u Nišu, koji je spremio mladi ambasador kulture, Strahinja Tabaković. Da sve protekne u najboljem redu pobrinula se voditeljka Hristina Marković, takođe jedna od mladih ambasadora.
Ovom konferencijom završen je „Mesec uspešnih Srba u Švedskoj“, ali nas već sledećeg ponedeljka, 4. aprila od 19h, u Deliju očekuje nova konferencija kojom će zvanično započeti „Mesec uspešnih Srba u Austriji“, a otvoriće je Ivan Redi, arhitekta iz Graca i direktor arhitektonskog studija Ortlos.
Još jednom se zahvaljujemo na saradnji Ministarstvu za spoljne poslove, Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Francuskom institututu u Nišu, Ambasadi Švedske u Beogradu i Ambasadi Austrije u Beogradu.
Tekst napisala: Sara Stanković
Pratite uživo predavanje Jovana Radomira iz Stokholma
Tokom svoje karijere je vodio više muzičkih emisija i uradio intervjue sa mnogim poznatim licima poput muzičara iz „Ajron Mejdena“ i „Metalike“, Selin Dion, Eminemom… Domaća javnost pamti ga po saopštavanju rezultata glasanja na „Pesmi Evrovizije“ 2004. godine i kao autora stihova engleske verzije pesme „Molitva“ Marije Šerifović, koja je 2007. godine pobedila na tom takmičenju. Jovan vodi nacionalno takmičenje za pesmu Evrovizije u Švedskoj. Pored toga, napisao je knjigu “Moj Balkan” koja obuhvata najbolje kulinarske recepte, putopise i prikazuje balkanski mentalitet na originalan način.
Udruženje „Mladi ambasadori” uz podršku Ministarstva za spoljne poslove, Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu realizuju projekat „Kultura za znanje”. Podršku ovom projektu dali su Francuski institut u Nišu, Ambasada Austrije u Beogradu i Ambasada Švedske u Beogradu. Svake nedelje od marta do juna biće organizovana po jedna Skajp konferencija tokom koje će uspešni Srbi iz Švedske, Austrije i Francuske prenositi svoja znanja i profesionalna iskustva zainteresovanim Nišlijama. Zauzvrat, Mladi ambasadori će putem video prezentacija ispričati Srbima u dijaspori neke zanimljivosti o kulturnom i istorijskom nasleđu ovog dela Srbije.
Treća video konferencija, Jovan Antović
Projekat „Kultura za znanje“ se nastavlja! I ovog ponedeljka, 21. marta, stupili smo u kontakt sa još jednom uspešnom osobom iz Švedske, Jovanom Antovićem. Jovan je viši konsultant i profesor na Karolinska institutu u Švedskoj i osnivač stipendije namenjene finansiranju kratkotrajnih boravaka doktoranata ili postdoktorskih studenata iz Srbije iz oblasti hemostaze na univerzitetima i institutima u Švedskoj.
Kako je osnovno, srednje i fakultetsko obrazovanje stekao u rodnom gradu, za sebe Jovan voli da kaže da je Nišlija više generacija. Medicinski fakultet završio je 1993. godine, nakon samo 4 godine i 10 meseci studiranja i to sa prosečnom ocenom 10. Na velikom svetskom kongresu u Firenci osvaja stipendiju za Švedsku, međutim, za vreme bombardovanja vraća se u Srbiju. Nakon neuspešnog pokušaja da dobije licencu za London, u roku od 15 dana završava dokumentaciju za Švedsku i napušta rodnu zemlju i to biva njegova glavna prekretnica u životu.
Sa udruženjem „Sveti Jovan“ ustanovio je stipendiju za studente postdiplomskih i doktorskih studija medicine. Prema njegovim rečima, stipendiju je uveo u čast svome ocu i kako bi pokazao smernice deci i, kako ovo udruženje postoji tek dve godine, nada se uspešnoj saradnji i u budućnosti.
Na pitanje šta bismo mogli da naučimo od Šveđana, Jovan na prvom mestu navodi tzv. srozavanje troškova i tvrdi da će Švedska biti poslednja zemlja u Evropi koja će propasti. Razlog tome jeste što u Švedskoj nema diskriminacije i korupcije u zdravstvu, sudstvu i policiji. Ako je verovati Jovanovim rečima, švedski jezik moguće je naučiti za godinu do godinu i po dana, na klimu se nije teško navići, a uz to, Srbi su narod koji se izvanredno snalazi u novoj sredini i odlično improvizuje. Na večito pitanje „Otići ili ostati?“, ni sam Jovan nije imao pravi odgovor. Sa sigurnošću tvrdi da šta god da uradimo, kajaćemo se, ili će nam nedostajati zemlja iz koje smo otišli ili će nam taj odlazak ostati neostvarena želja, ali kako kaže: „Dobro je što uvek možemo da se vratimo!“ Konferencija je završena Jovanovom motivacionom porukom: „Čaša je uvek polupuna!“
Po već dobro poznatom običaju, ni Mladi ambasadori nisu ostali dužni informacija. Na početku konferencije, Jovan i svi prisutni u Deli prostoru odgledali su prilog o Narodnom pozorištu, koji je spremila jedna od mladih ambasadora kulture, Emilija Pejić. Program je vodila Hristina Marković i doprinela izvanrednoj atmosferi koja je vladala u Deliju tokom cele konferencije.
Sledećeg ponedeljka, 28. marta od 19h, biće održana poslednja konferencija u okviru „Meseca uspešnih Srba u Švedskoj“, gde nas očekuje uključenje Jovana Radomira, voditelja nacionalne švedske televizije SVT.
Ovom prilikom zahvaljujemo se Ministarstvu za spoljne poslove, Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Francuskom institututu u Nišu, Ambasadi Švedske u Beogradu, kao i Ambasadi Austrije u Beogradu.
Tekst napisala: Sara Stanković
Druga video konferencija, predavač Miško Stanišić
Projekat „Kultura za znanje“ i ovog ponedeljka, 14. marta od 19h, doneo nam je direktno iz Švedske bogato iskustvo još jednog stručnjaka. U Deli centru u Nišu realizovana je druga po redu video konferencija, na čiji je poziv srdačno odgovorio Sarajlija Miško Stanišić, direktor međunarodnog kreativnog studija Terraforming u Stokholmu.
Glavna uloga studija Terraforming je realizacija projekata između Švedske, Srbije i Holandije u oblasti kulture i edukacije o ljudskim pravima, sprečavanja mržnje na internetu i bilo koje vrste diskriminacije.
Kako smo imali priliku da čujemo priču iz prve ruke, Miškov razlog za odlazak u Švedsku nije bio nimalo veseo. Zemlju je napustio 1993. godine zbog rata u Bosni, pri čemu par godina niko iz porodice, sem njegovog brata, nije znao gde se nalazi i od čega živi. Završio je srednju Muzičku i Medicinsku školu, a zatim je u Stokholmu upisao studije vezane za digitalne medije i pedagogiju. Miško svoj uspeh pripisuje svojim rukama, muzičkom talentu i poznavanju engleskog jezika i to mu je pomoglo da, za samo tri meseca, kroz razne kampove uđe u rok bend.
Miško nam je otkrio da krajem oktobra planira izložbu „Čitamo i pišemo sa Anom Frank“ i u okviru projekta „Dani sećanja“ realizuje brojne radionice sa osnovnim i srednjim školama i Narodnom bibliotekom u Beogradu, odakle će prikupiti materijal koji će poslužiti kao uvod u same radionice, gde će predavači i bibliotekari čitati isečke iz knjiga vezane za prava ljudi, diskriminaciju i holokaust.
Na samom početku konferencije, naš predavač i svi prisutni odgledali su prilog o Parku heroja, parku na niškom keju posvećenom palim borcima u Drugom svetskom ratu, koji je spremila jedna od mladih ambasadora kulture, Sara Stanković. Ovakva vrsta interakcije sa uspešnim Srbima iz dijaspore nastaviće se i na konferencijama koje nas očekuju i narednih ponedeljaka.
Kako su gosti konferencije imali prilike da dobiju odgovore na pitanja postavljena ovoj, pre svega, vedroj i duhovitoj osobi, tako je i sam Miško Stanišić bio slobodan da uzvati pitanjima. Saznao je da će se projekat „Kultura za znanje“ nastaviti sve do kraja maja i da nas očekuje veliki broj predavača iz inostranstva.
Interesantno je to da Miško vrlo dobro poznaje ostale predavače u okviru projekta „Mesec uspešnih Srba u Švedskoj“. Sa Jelenom Milom upoznali smo se prošlog ponedeljka, dok ćemo Jovana Antovića i Jovana Radomira imati prilike da čujemo 21. i 28. marta.
Da se podsetimo, ove video konferencije ne bi bile moguće bez podrške Ministarstva za spoljne poslove, Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Veliku zahvalnost dugujemo još i Francuskom institututu u Nišu, Ambasadi Švedske u Beogradu, kao i Ambasadi Austrije u Beogradu.
Tekst napisala: Sara Stanković
Predavanje Jelene Mile, glumice i producentkinje
U okviru projekta „Kultura za znanje“ u ponedeljak, 7. marta od 19h, u Deli centru u Nišu, održana je prva video konferencija. Pozivu se odazvala Jelena Mila, srpska glumica koja živi i radi u Švedskoj. Cilj ove konferencije bio je uzajamna razmena informacija između poznate glumice i prisutnih gostiju.
Prisutni su mogli da čuju iz prve ruke o životu Jelene Mile, o njenoj odluci da napusti Srbiju i ode u inostranstvo, tačnije u Švedsku, o njenom životu i radu u Švedskoj i o sveukupnim utiscima ove vrlo ambiciozne dame. Jelena Mila diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti. 1989. godine je debitovala je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, a 2006. godine i na Velikoj sceni Kraljevskog Narodnog pozorišta, Dramatena, igrajući glavnu ulogu Klaudije u predstavi „Sedam čistačica“. Ovo je bio lep početak karijere, koju je nastavila vrlo uspešno igrajući još brojne uloge, koje su joj kako kaže, donele predivno iskustvo. Jedna od stvari koje je izdvojila, a koja je imala veliki značaj za nju, jeste razgovor i druženje sa poznatim švedskim glumcima u garderobi nakon predstave. Zanimljivo je bilo čuti kako Šveđani gledaju na ravnopravnost polova u filmskoj industriji, gde se pored lepih priča i ravnopravnosti Šveđani bave i statistikom koja pokazuje da postoji neravnopravnost po pitanju finansiranja filmskih projekata između muškaraca i žena, i kasnije vrednovanje istih.
Takođe, poznato je da krajem prošlog i početkom ovog milenijuma žene su imale poteškoće da se probiju na sceni, tako da je Jelena odlučila da svake godine dodeli tri nagrade za istaknute glumice na prvom festivalu balkanskih filmova u Švedskoj i Norveškoj „BaNeFF“, koji je sama i osnovala. Srpsko-švedska glumica nije samo glumila, već je napisala i scenario za monodramu „Čelične ratnice“, kao i za predstavu o Milevi Marić Ajnštajn.
Svesna sličnih problema na Balkanu, Jelena je pored nagrada za najbolji film po mišljenju žirija i najposećeniji film po mišljenju publike, posebnu nagradu ostavila za ženu filmskog stvaraoca u ključnim ulogama stvaranja filma: režija, produkcija i pisanje scenarija. Tako je i srpsko-švedska glumica krenula putem filmskog stvaralaštva stvarajući monodramu o ženama dobrovoljcima u Prvom svetskom ratu “Čelične ratnice” koji upravo dobija i svoju filmsku formu, kao i predstava o Milevi Marić Ajnštajn.
Kako se Jelena ne bavi samo glumom u požorištu, već i na filmu, posetioci su mogli da čuju i paralelu koju je Jelena napravila između glume, režije i produkcije u Srbiji i Švedskoj. Što se tiče njene filmske karijere, Jelena je igrala brojne uloge, a vrhunac svega se ogleda u tome što danas Jelena vodi svoju produkcijsku kompaniju M.A.M.M.A production (Miracle Acting Mix Media Access). Tokom konferencije, nagovestila nam je da je u toku montaža srpsko-švedskog filma „Čelične ratnice“ po prethodno napisanom scenariju za istoimenu predstavu.
Divno je čuti da se Jelena neće zaustaviti ovde, već planira da se još dosta angažuje na pozorišnoj i filmskoj sceni. Ako je verovati njenim rečima, ona se nalazi tek na polovini svoje karijere, gde joj želimo mnogo sreće i još puno velikih uloga.
Na početku konferencije, Jelena i svi prisutni odgledali su prilog o Filmskim susretima, koji je snimila jedna od mladih ambasadora kulture, Anđelija Vasović, a na kraju uključenja imali priliku da postave pitanja glumici. Konferenciji je prisustvovala delegacija Ambasade Švedske u Srbiji i prisutnima se obratio Mladen Prodanović, koordinator za trgovinu i promociju Švedske. Ovakva vrsta interakcije sa uspešnim Srbima iz dijaspore nastaviće se i na ostalim konferencijama.
Ove video konferencije organizuje udruženje „Mladi ambasadori“ uz podršku Ministarstva za spoljne poslove, Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Takođe, veliku podršku pružili su i Francuski institut u Nišu, Ambasada Švedske u Beogradu, kao i Ambasada Austrije u Beogradu. Ovog meseca očekuju nas još tri video konferencije, tako da mesec mart možemo slobodno nazvati „Mesec uspešnih Srba u Švedskoj“. 14. marta obratiće nam se Miško Stanišić, suosnivač i kreativni direktor međunarodne mreže Terraforming, 21. marta javiće nam se Nišlija Jovan Antović, profesor i konsultant na Karolinskoj Univerzitetskoj bolnici, a 28. marta nas očekuje razgovor sa Jovanom Radomirom, voditeljem nacionalne švedske televizije SVT.
Tekst napisala: Sara Stanković
Mladi ambasadori proslavili drugi rođendan
Mladi ambasadori pravi su pokazatelj da kada se u tandemu nađu mladost i entuzijazam, rezultati ne mogu da izostanu. Sumiranje tih rezultata dokaz je da period od dve godine ipak može da bude dovoljan za velike promene.
U velikoj sali Univerziteta u Nišu, ambasadori iz tri grada sa svojim prijateljima proslavili su drugi rođendan i napravili retrospektivu onog što su do sada postigli. Podsetili smo se velikog broja uspešno realizovanih projekata poput ’Zadužbina znanja’, ’Kultura po meri mladih’, lansiranja tv emisije ’Lajk za kulturu’ i aplikacije za mobilni ’Cooltura’, kao i proširenja delokruga rada Mladih ambasadora na Novi Pazar i Kruševac.
Prisutnima su se obratili predsednik organizacije, koordinatori iz oblasti kulture iz Niša, Novog Pazara i Kruševca, kao i koordinatori iz oblasti sporta i preduzetništa iz Niša. Osvrnuli su se na dosadašnje, i predvideli velike uspehe u budućnosti.
Proslavu su uveličali novinarka i spisateljica Ivanka Kosanić, arhitekta Ivan Redi, profesor Momčilo Stojković i novinar i muzičar, Miroljub Jovanović, koji su podelili svoja životna i profesionalna iskustva, dajući ambasadorima podstrek i podršku da rade ono što vole i daju svoj maksimum, radi sebe i radi boljeg društva u koje veruju.
Kako verujemo u bolje individualce koji čine bolje društvo, sigurni smo da je ovo samo jedan u nizu rođendana koje ćemo proslaviti zajedno, i na dalje brojeći uspehe i pozitivne promene.
Tekst napisala: Hristina Marković
