Završen projekat „Kultura za znanje“
Trinaestom konferencijom završen je projekat „Kultura za znanje“. Tokom poslednja 3 meseca slušali smo životne priče dvanaest predavača, uspešnih Srba u inostranstvu, saznali smo kakve je sve prepreke potrebno preći u potrazi za boljim životom, šta nas sve očekuje do konačnog uspeha u karijeri, koliko je teško privići se na novu sredinu, naučiti nov jezik, kako izgleda sprijateljiti se sa ljudima drugog porekla i kakve nam beneficije to može doneti u poslovnoj saradnji. Ove srede, na poslednjoj konferenciji, okupili smo tri predavača, po jednog predstavnika svake od zemalja članica ovog projekta. Švedsku je predstavljala Jelena Mila, glumica i producent, iz Austrije nam se javio Ivan Redi, arhitekta i direktor studija „ORTLOS Space Engineering“, a iz Francuske, direktno sa aerodroma, pozdravio nas je Milan Janić, dizajner i senior art direktor u LeoBurnett France. Konferencija je održana u obliku debate na temu Kreativni potencijal dijaspore.
Nerazvijene zemlje moraju biti kreativnije da bi postigle uspeh. Šta mislite, kakav je slučaj sa Srbijom?
Ivan Redi: „Istina je da ima više prepreka, kojih u razvijenim zemljama nema, ali ako ih rešimo, postigli smo mnogo više od razvijenih zemalja.“
Jelena Mila: „Prepreke nisu loše, one nas teraju da razmišljamo, a tako nastaju neke nove kreativne ideje.“
Milan Janić: „Ne postoje razvijene i nerazvijene zemlje, stvar je u građanskoj inicijativi, tu leži budućnost i u tom smislu, kreativni potencijal Srbije je veliki.“
Da li je inostranstvo zaista obećani raj?
Milan: „Neki ljudi kažu da je lako u inostranstvu, ali ja mislim da je stvar u odgovornosti. Ja sam daleko od svojih snova, ali uživam u putu do njih, bitan je proces kojim stižemo do cilja, ne sam cilj.“
Ivan: „Iskreno, mislim da ne bih uspeo u Srbiji sa istom količinom truda i angažovanja koji su mi bili potrebni za uspeh ovde, u Austriji. Verujem da bih u Srbiji izgubio puno energije na administrativnim problemima. Šta više, 2004. godine probao sam da otvorim firmu u Nišu i mogu samo da kažem da je to borba sa vetrenjačama.“
Jelena: „Da sam ostala u Srbiji, moja karijera bi imala drugačiji kraj, mnogo toga bi mi donela, ali je predodređena. Moj početak u Srbiji pomogao mi je da se snađem u Švedskoj, jer ipak nisam krenula od nule, dosta toga sam dobila zahvaljujući tome i sad osećam potrebu da to vratim Srbiji.“
Da li je istina da ljudi kreativnom industrijom mogu da se bave samo kao hobijem? Uzmimo primer da ljudi koji se bave fotografijom ne mogu samo od toga da žive, već moraju da slikaju proslave kako bi zaradili. Šta mislite o tome?
Ivan: „Ključno pitanje je da li društvo smatra kreativne industrije kao ozbiljne industrije ili ne. Ljudi danas sve češće moraju da se odluče da rade ono što bi im omogućilo sredstva za život. Uvek sam radio poslove koje volim. Vrlo često sam radio i po četrnaest sati dnevno, čak i vikendom. Radim ono što volim i platiću cenu koja je potrebna da to i postignem.“
Jelena: „Ljudi moraju da rade dva posla istovremeno ako žele da se bave umetnošću i to ne samo u Srbiji, i u Švedskoj je slična situacija. Ja želim svojoj umetnosti da dam slobodu i da je zaštitim od administracije i ekonomije.“
Milan: „Bitno je ne zadržati se na jednom poslu, pre svega zbog monotonosti. Istina je da Srbija ne nudi idealne uslove, ali idealnih uslova nema ni u jednoj zemlji. Ako vam je dosadno radeći dva posla, vi onda radite tri!“
Šta mislite o freelance-u? Jesu li freelancer-i samo jeftina radna snaga i koliko ozbiljno shvataju mlade ljude iz Srbije koji se time bave?
Jelena: „Freelance je budućnost! Ne želim da čekam tuđe ideje i projekte, odlučila sam sama da ih pokrenem, zato mi freelance odgovara. Freelance ne daje slobodu vremena, već daje slobodu stvaranja, a stvaranje zahteva dosta vremena.“
Ivan: „Freelance je iskorišćavanje radne snage. Mislim da je laž da freelancer-i sami organizuju svoje vreme. Kada bismo napravili anketu koju bi popunili direktori firmi, koje posluju sa freelancer-ima, mislim da bi odgovor na pitanje zašto ih angažuju bio – ne samo zato što su dobri, već zato što su i jeftini.“
Milan: „Mi trenutno živimo jednu vrstu revolucije, bitno je okrenuti je u svoju korist!“
Da li se Srbi u raznim zemljama povezuju poslovno?
Jelena: „Retko. Ja bih lično volela da sarađujem sa drugim Srbima u dijaspori.“
Ivan: „Svejedno mi je odakle su ljudi sa kojima sarađujem. Bitno je nemati barijere! Što se tiče komunikacije, mi svi govorimo evropskim engleskim jezikom koji je polunetačan i odlično se slažemo i razumemo!“
Kako iskoristiti kreativni potencijal Srbije?
Jelena: „Važna je komunikacija. Umesto sedeti u svojoj sobi, treba izaći napolje, spojiti se sa ljudima i to je automatski preduslov za saradnju i uspeh! Kada izađemo iz svoje sobe, činimo prvi i najteži korak, svakim sledećim korakom sve smo bliži cilju!“
Ivan: „Ove konferencije su odličan način za početak saradnje ka korišćenju tog potencijala! Pohvala za Mlade ambasadore!“
Za kraj konferencije, Jelena je naglasila: „Nema malog i velikog posla, nema ni hobija za profesionalca!“, a Ivan je dodao: „Ne treba se plašiti neuspeha, jer nećete uspeti ako se plašite. Samo napred i pre ili kasnije, ostvarićete svoje snove!“
Zahvaljujemo se na podršci Ministarstvu za spoljne poslove, Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Francuskom institututu u Nišu, Ambasadi Švedske u Beogradu, kao i Ambasadi Austrije u Beogradu. Posebnu zahvalnost dugujemo i Mladenu Prodanoviću, koordinatoru za trgovinu i promociju Švedske. Tack for samarbetet! Hvala Belmi Coković, povereniku za integraciju i migraciju Srba u Austriji iz Ambasade Austrije u Beogradu. Vielen Dank für Ihre Zusammenarbeit! Zahvaljujemo se još i An-Loren Viguru, atašeu za kulturu Francuske, kao i Kler Bortolusi, direktorki Francuskog instituta u Nišu. Je vous remercie tous pour la coopération! I hvala naravno našim predavačima na odvojenom vremenu i svojim pričama koje su podelili sa nama i to Jeleni Mili, Mišku Stanišiću, Jovanu Antoviću, Jovanu Radomiru, Ivanu Rediju, Željku Bobaru, Vesni Petković, Radivoju Petrikiću, Aleksandru Protiću, Sanji Beronji, Milanu Janiću, Ivici Joviću, i hvala Ivanu Rediju Senioru i Eleni Vasić Petrović koji su se priključili obeležavanju Dana Evrope!
U realizaciji projekta „Kultura za znanje“ učestvovali su mladi ambasadori kulture i preduzetništva: Hristina Marković, Anđelija Vasović, Sara Stanković, Emilija Pejić, Strahinja Tabaković, Nenad Pejin, Aleksandra Stanojević, Kristina Dinčić, Sanja Đorđević, Tijana Praščević, Dunja Dinić, Milica Mitrović, Dimitrija Savić, Marko Đorđević, Marijana Milanović i Tamara Stošić.
Tekst napisala: Sara Stanković
Ivica Jović – Prokupčanin u Francuskoj
Šta znači pobratimiti dva grada? Kako izgleda biti prvi Srbin u političkom životu Francuske? Koja je uloga zamenika gradonačelnika i koje su mogućnosti povezivanja mladih iz Srbije i Francuske? O ovome nam je pričao Ivica Jović, zamenik gradonačelnika i većnik za omladinu, sport i obrazovanje u francuskom gradu Épône.
Ivica, rođeni Prokupčanin, još u mladosti otišao je sa svojom porodicom u Francusku i tamo se školovao. Sa grupom mladih poreklom iz Srbije pokrenuo je udruženje koji se zove „Srbija“, a ima za cilj jačanje srpsko-francuskog prijateljstva, pomoć srpskoj dijaspori u ostvarenju njenih prava u francuskim institucijama, kao i druženje Srba u Francuskoj radi očuvanja identiteta. Sa udruženjem „Srbija“ ove godine obeležava stogodišnjicu bitke na Verdenu i to s ciljem da se približe Francuska i Srbija. „Kamen po kamen, stepen po stepen i povratićemo srpsko-francusko prijateljstvo!“, kaže Ivica. Ivica je inicirao pobratimljenje francuskog grada Épône i našeg Prokuplja, tako da su pokrenuti mnogi projekti koji bi oživeli prijateljstvo između ova dva grada. Ivica tvrdi da su starije generacije već odavno naklonjene tome, ali da je potrebno uključiti i mlađe generacije Francuza. Nije strano da mladi ljudi iz Srbije ponekad bolje znaju francuski jezik od samih Francuza i pokazuju veliko interesovanje za francusku kulturu. U saradnji sa Srbima u Francuskoj, otvorio je školu u koju deca srpskog porekla dolaze nedeljom kako bi učila srpsku gramatiku, kulturu i istoriju. Na taj način srpsko poreklo se čuva od zaborava. Kao recept za uspeh navodi: „Ljubav prema Srbiji, poštovanje prema Francuskoj!“
Na početku konferencije, pre samog uključenja, prisutni su imali prilike da pogledaju prilog o Kazandžijskom sokačetu, koji je spremila Tamara Stošić, mladi ambasador kulture. O atmosferi u sali tokom cele konferencije brinula je Hristina Marković, takođe mladi ambasador kulture.
Ovom konferencijom završen je „Mesec uspešnih Srba u Francuskoj“, ali se ovde ne završava projekat „Kultura za znanje“. Sledeće srede, 8. juna, očekuje nas završna konferencija u obliku debate sa po jednim predstavnikom Švedske, Austrije i Francuske, pa ćemo tako imati priliku da još jednom čujemo Jelenu Milu, Ivana Redija i Milana Janića. Projekat „Kultura za znanje” realizovan je uz podršku Ministarstva za spoljne poslove, Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Francuskog instituta u Nišu.
Tekst napisala: Sara Stanković
Izađi iz zone komfora!
Šta je to zona komfora, kako iz nje izaći i kako ovladati veštinom komunikacije kada se u njoj ne nalazimo?
Na oduševljenje učesnika „KreNi konferencije“, o ovoj temi nam je pričao Milan Janić, dizajner i senior art direktor u LeoBurnett France. Iako je još u ranom detinjstvu bio zainteresovan za slikarstvo, otac ga je usmerio ka dizajnu, što se na kraju i isplatilo, jer karijera zahteva da oslušnemo tržište i vidimo kako naš talenat, sklonosti i interesovanja mogu u to da se uklope. Milan, rodom iz Kraljeva, prvi put je izašao iz svoje zone komfora kada je otišao u Beograd na studije. Nakon što je završio Školu za dizajn i Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, magistrirao je na Univerzitetu umetnosti na predmetu Prostorna grafika, a onda odlučio da otputuje u Pariz i tamo započne svoju karijeru, čime je drugi put izašao iz zone komfora. Tvrdi da su oba izlaska bila veoma traumatična i naporna, ali su ga stimulisala da hrabro nastavi dalje i napreduje. Takođe, kao još jedan od izlazaka iz zone komfora navodi i projekat „Home sweet home“, u sklopu koga je proveo nekoliko vikenda u kartonskim kućama dizajniranim specijalno za ovu priliku po raznim evropskim gradovima, upoznajući zanimljive beskućnike i snimajući priče o tome. Nije mu bilo sasvim prijatno da u tome učestvuje, ali kako kaže: „Život je jedno putovanje u kom nekad moraš da radiš i ono što ti ne prija, bitno je samo zabaviti se dok radiš.“
Šta uopšte predstavlja zona komfora i koje još zone nastupaju nakon nje?
Milanova definicija glasi: „Zona komfora je ona zona u kojoj se osećamo uljuljkano i sigurno, radeći isključivo ono što volimo i u čemu se osećamo prijatno. Nakon zone sigurnosti nastupa zona učenja, a njoj sledi zona nelagodnosti. Poslednja zona je vrlo naporna i crpi našu energiju, pa je veoma bitno naučiti kad se treba vratiti zoni komfora i prikupiti još energije za povratak u najnelagodniju zonu. Kad prestane zona nelagodnosti, nastaje zona komfora, a zona komfora stvara zonu delovanja.“ Milan preporučuje otvaranje prema svetu upravo radeći ono što nam je neprijatno. „Ukoliko volite da pričate, naučite da slušate, a ako vam je nelagodno da pričate i volite da slušate, oslobodite se i naučite da govorite!“
U čemu je razlika između pobednika i gubitnika?
„Mi se svi rađamo kao jedna vrsta gubitnika. Gubitnik vidi samo poraz, a ako vidite samo loš ishod, na dobrom ste putu, jer znate da ste gubitnik. Pobednik, i kad je sve crno, vidi nešto dobro u tome. Zrela osoba nije ni pobednik, ni gubitnik, već zna da pobedu slavi, a na greškama uči.“
Savet za uspeh?
„Najbolja borba protiv neuspeha je uspeh! Bitno je da se nahranš pobedom iz koje ćeš crpeti energiju onda kad budeš gubio.“
Kako primeniti prethodne savete na komunikaciju?
Milan tvrdi da je dijalog najbolja vrsta komunikacije, jer sa sagovornikom ulazimo u razgovor unoseći različite ideje, a izlazimo bogatiji sa proširenim vidikom i možda nekom novom idejom. Prema tome, Milanov savet se sastoji u sledećem: „Ako ste dobri u jednoj vrsti komunikacije, potrudite se da ovladate i nekom drugom.“ Prihvativši izazov iz publike, Milan je prišao slučajnim prolaznicima, koji su preko kamere pozdravili sve prisutne u sali i tako je naš predavač prešao iz zone nelagodnosti u zonu komfora.
Na početku konferencije emitovan je prilog o Spomen parku Bubanj, koji je snimila Marijana Milanović, mladi ambasador sporta, a tekst za ovaj prilog napisala je Dimitrija Savić, mladi ambasador kulture. Konferenciju je vodila Hristina Marković, takođe mladi ambasador kulture.
Za sam kraj konferencije Milan je poručio: „Nauči da se ohrabriš na pravi način i okruži se ljudima koji umeju da te ohrabre!“ Kako smo na svakoj konferenciji bili okruženi ljudima koji su uspeli da nas motivišu, tako nas i sledećeg ponedeljka očekuje Ivica Jović, većnik za omladinu, sport i obrazovanje francuskog grada Epone i poslednja konferencija u okviru „Meseca uspešnih Srba u Francuskoj“, a kojom će biti zatvoren projekat „Kultura za znanje“. Konferencije su podržane od strane Ministarstva za spoljne poslove, Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Francuskog instituta u Nišu.
Tekst napisala: Sara Stanković
Francuski jezik u rukavu, karta za Pariz u džepu!
Nova konferencija donela nam je i životnu priču novog predavača! Nakon Aleksandra Protića imali smo još jedno uključenje iz Pariza. Ovog ponedeljka pričali smo sa Sanjom Beronjom, dobitnikom stipendije Instituta političkih nauka u Parizu, profesorom i šefom za međunarodni prijem studenata u Sciene Po Paris i dobitnikom počasnog srpskog pasoša.
Osnovno i srednje obrazovanje završila je u Beogradu i kao đak generacije Fililoškog fakulteta dobila je stipendiju za studije političkih nauka u Parizu. Za Sciene Po saznala je od ljudi iz Filološke gimnazije i odlučila je da želi na njemu da studira kao i vodeći francuski političari Fransoa Oland, Žak Širak i mnogi drugi. O univerzitetu govori i to da je osnovan davne 1881. godine, da je na njemu studiralo preko 54 hiljade studenata, da su profesori visokoobrazovni ljudi na visokim pozicijama u državi, vrlo često ministri, da postoji mogućnost razmene studenata i da svi studenti koji završe Sciene Po mogu računati na podršku pri profesionalnom usavršavanju i u daljoj karijeri. Na pitanje zašto preporučuje studije u Francuskoj, Sanja je odgovorila da joj je odlazak u Francusku pružio sjajno životno iskustvo, iako je morala da napusti svoju komfort zonu i prilagođavanje joj je u početku predstavljalo problem, početak jedne nove epizode u Parizu doneo joj je mnogo uspeha, a učenje novih jezika i poznanstvo sa ljudima iz raznih delova sveta za Sanju predstavlja neverovatno iskustvo za koje vredi izdržati težak početak. Sanja upozorava da, iako je za stalno studiranje dovoljno znanje engleskog jezika, za život u Francuskoj potreban je i neophodan bar osnovni nivo francuskog jezika. Najveća mana studiranja na privatnim fakultetima u Francuskoj jeste visoka školarina, ali je zato, sa druge strane, školarina na državnim fakultetima jeftinija od školarine na fakultetima u Srbiji. Postoji veliki broj stipendija za master studije koje dodeljuju Vlada Francuske i Francuska ambasada, ali jako mali broj stipendija za osnovne studije, među kojima je stipendija Sciene Po instituta. Što se tiče doktorskih studija na Sciene Po, studije su veoma povoljne, ali je za njih potrebno prethodno napisati akademske radove, koje će komisija pregledati pri apliciranju. Sanja ističe da sve što je potrebno za odlazak u Francusku na studije jeste hrabrost, poznavanje francuskog i engleskog jezika i dobar prosek. Mladim ljudima iz Srbije je teško da napuste dom, jer su vrlo vezani za roditelje i okolinu, dok je u Francuskoj normalno da već sa 18 godina ljudi odu iz kuće i krenu za svojim pozivom. To objašnjava time da, sem same odluke, najveći problem predstavlja finansiranje studija i smeštaja, pa zato Vlada Francuske pomaže studentima uplaćujući deo stanarine. Za sam kraj konferencije Sanja je poručila: „Prihvatite stvari kakve jesu i izvucite maksimum iz mogućnosti koje vam se nude!“
Konferenciju je vodila Hristina Marković, mladi ambasador kulture, a prilog o statui Nadežde Petrović u parku na nišavskom keju spremila je Tijana Praščević, mladi ambasador preduzetnišva.
Sledećeg ponedeljka osmehuje nam se nova konferencija u okviru „Meseca uspešnih Srba u Francuskoj“ i očekuje nas novi predavač, Milan Janić, senior art direktor u advertajzing agenciji Leo Burnet u Parizu. Projekat „Kultura za znanje” realizovan je uz podršku Ministarstva za spoljne poslove, Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Francuskog instituta u Nišu.
Tekst napisala: Sara Stanković
“Kultura jedne nacije leži u srcima i dušama njenih ljudi!”
Dan Evrope obeležen je 9. maja u Kupina bioskopu panel diskusijom, čija je tema bila „Kulturno nasleđe kao pokretač razvoja“. Učesnici diskusije bili su Kler Bortolusi, direktorka Francuskog instituta u Nišu, Elena Vasić Petrović, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika, Ivan Redi, arhitekta i osnivač fondacije „Za lepši Niš“ i moderator Snežana Andrić iz udruženja Mladi ambasadori.
Elena je govorila o tome šta Zavod može da učini da bi se mladi zainteresovali za kulturu. Navela je da u Srbiji postoji 13 zavoda za zaštitu spomenika, a da Zavod u Nišu pokriva trećinu teritorije države. „Ono što je naše nasleđe treba biti i evropsko i obrnuto.“ To treba da predstavlja cilj Srbije i time se upravo Zavod bavi. Osnovana je fondacija koja dodeljuje nagradu za najbolji rad mladih urbanista iz oblasti arhitekture, građevinastva i turizma. Elena tvrdi da projekti koji se bave kulturom moraju biti održivi i podržani, kako od strane grada i države, tako i od meštana, jer „Nasleđe bez domaćina ne može da opstane!“ U prilog tome, Elena je pomenula projekat koji je realizovan na brdu nedaleko od Pirota, gde je uređeno selo u kom su kuće opremljene za seoski turizam. Na ovaj način čuva se autentična celina za generacije koje dolaze.
Od Kler smo mogli da čujemo šta možemo naučiti od Francuza i kako oni čuvaju svoju kulturu. Njena ideja da se više pažnje posveti polju gastronomije je vrlo interesantna, s obzirom na to da je Balkan poznat po autentičnoj kuhinji.
Izlažući konkretne ideje, Redi je dao svoj doprinos panel diskusiji. „Kao što su pećinski ljudi ostavljali kulturne tragove, tako je bitno sad raditi na kulturi na koju će moći buduće generacije da se osvrnu. Kultura nastaje sada, svuda i u svakom trenutku!“ Redi navodi da Niš poseduje znatnu količinu potencijala, ali da ih koristimo virtuelno, umesto da delujemo u prostoru. Tajna očuvanja kulture leži u pravljenju sitnih, ali kvalitetnih koraka. Malim projektima, poput oplemenjivanja ulica muralima, gde će ljudi na jednom mestu moći da vide svet koji Niš nudi, može se mnogo postići, grad ih može finansirati i lako su održivi. Panel diskusija završena je Redijevim rečima: „Ja verujem u mladost Niša!“
Nakon panel diskusije, održana je prva u nizu konferencija u okviru „Meseca uspešnih Srba u Francuskoj“ u sklopu projekta „Kultura za znanje“. Naš predavač ovog ponedeljka bio je Aleksandar Protić, viši savetnik Francuske federacije za UNESCO klubove i UNESCO centre i predsednik Interkulturalnog foruma na Univerzitetu Sorbona u Parizu.
Pre uključenja iz Pariza, emitovan je prilog o Banovini, koji je spremila Milica Mitrović, mladi ambasador kulture. Voditeljka Hristina Marković se i ovog puta pobrinula da konferencija protekne u najboljem redu.
Aleksandar Protić pohađao je gimnaziju u Beogradu, da bi nakon toga otputovao u Francusku na usavršavanje i tamo završio studije na Sorboni. Naveo je da, iako Francuzi razumeju engleski jezik, studije je morao da završi na francuskom jeziku, pa je iskoristio priliku da posavetuje sve mlade ljude koji žele da studiraju u Parizu da je jako bitno da dobro govore i vladaju francuskim jezikom i da će tako sebi otvoriti mnoga vrata, jer se svaka investicija u jezik isplati. Kako dvadeseti vek predstavlja procvat srpsko-francuskih odnosa i kulturno-obrazovnih i naučnih radova, veliku zahvalnost dugujemo Mihailu Petroviću Alasu, Vojislavu Subotiću, Pavlu Saviću, Božidaru Karađorđeviću, Milutinu Milankoviću, Ivanu Đaji, Mihailu Pupinu i, Aleksandrovom uzoru, Nikoli Tesli na ogromnom doprinosu koji su dali i time oplemenili svet u kome danas živimo. Kako je Nikola Tesla rođen 1856. godine, ova godina predstavlja godišnjicu njegovog rođenja, te je Aleksandar tom prilikom deo predavanja posvetio upravo našem naučniku. Aleksandar sa ponosom kaže da je Tesla bio njegov putokaz ka Francuskoj, jer Tesla spaja lepotu i nauku. Prema rečima Talesa iz Mileta još iz 6. veka pre nove ere, a koga je naš predavač citirao: „Lepota se ne sastoji u šminkanju lica, već u bogaćenju sopstvene duše obrazovanjem i naukom.“ Što se tiče Aleksandrovog rada u UNESCO-u, njegova glavna ideja sastoji se u sledećem: „Kada bi se više novca ulagalo u kulturu, ostalo bi manje novca za ratove.“ Umesto teorijskih, nepraktičnih saveta, Aleksandar je održao kratak čas francuskog jezika i time pomogao mladima da stvore ideju o tome koliko je francuski jezik kompleksan, ali nephodan za studije u Francuskoj. Za „nekulturu“ nema opravdanja, jer kako kaže Aleksandar, danas, u doba tehnologije, lako je doći do informacija na internetu, čak i kad nismo u mogućnosti da do njih dođemo odlaskom u muzeje i arhive!
Sledećeg ponedeljka imaćemo još jedno uključenje iz Pariza, a konferenciji će se priključiti Sanja Beronja, dobitnik stipendije Instituta političkih nauka u Parizu, profesor i šef za međunarodni prijem studenata u Sciene Po Paris i dobitnik počasnog srpskog pasoša kao jedan od najzaslužnijih građana Srbije. Projekat „Kultura za znanje“ odvija se uz podršku Ministarstva za spoljne poslove, Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Francuskog instituta u Nišu, Austrijske i Švedske ambasade u Beogradu.
Tekst napisala: Sara Stanković
Radivoje Petrikić – privredni potencijali Srbije
Kako izgleda studentski život u Austriji? Šta je sve potrebno da bi se završio fakultet u Beču? Koje veštine i osobine treba da poseduje uspešan advokat? O tome smo iz prve ruke mogli da čujemo od pravnika Radivoja Petrikića, koji je završio doktorske studije u Beogradu i doktorske studije u Beču, a danas je predsednik Austrijsko-srpskog privrednog foruma, koje okuplja preko 35 renomiranih preduzeća iz Austrije i Srbije.
„Mesec uspešnih Srba u Austriji“ završen je konferencijom održanoj u sredu, 27. aprila, u Kupina bioskopu. Predavač Radivoje Petrikić podelio je svoju priču o odlasku u Beč na studije prava, poteškoćama na koje je nailazio i o svojoj dosadašnjoj karijeri. Školovanje je započeo u Negotinu, osnovne i master studje završio je u Beogradu, dok je doktorske studije završio u Beču, a 2000. godine i u Beogradu. Trenutno radi na zaštiti prava Srbije na arbitraži u Parizu i tvrdi da mu je drago što na taj način može da štiti interes srpskih kompanija. Iako je danas veoma uspešan na polju privredne saradnje Austrije i Srbije, njegov početak bio je jako težak i dramatičan. Radivoje je bio jedan od najboljih studenata na Pravnom fakultetu u Beogradu, ali nije tečno govorio nemački jezik, već je bio upućen samo u njegove osnove. To mu je, kako tvrdi, predstavljalo najveći problem, ali je uspeo da ga savlada posvetivši dosta vremena učenju same gramatike i vokabulara nemačkog jezika. „Ukoliko ste dovoljno uporni i radni, rezultati ne izostaju!“ To je i sam dokazao. Njegov savet za sve one koji žele da studiraju u Austriji jeste da na vreme uče nemački jezik, težak je, ali može se savladati, a kasnije otvara vrata ka mnogim austrijskim firmama. Danas Austrija uz subvencije podstiče studente i organizuje kurseve nemačkog jezika, te je olakšano svim mladim ljudima koji imaju jaku volju da studiraju u Beču. Kako studiranje na nemačkom jeziku nije jedina mogućnost, Radivoje ističe da je engleski jezik apsolutni preduslov za uspeh i zato savetuje sve mlade ljude da, pre svega, nauče engleski jezik dovoljno dobro kako bi mogli nesmetano da studiraju. Prema rečima našeg predavača: „Svi direktori se bore za vredne i odgovorne ljude. Dovoljno je da ste predani, vredni i profesionalno lojalni, ne morate biti briljantni pravnici! Formula za uspeh sastoji se u tome da uložite sebe u to što radite, a dobar rad se uvek isplati!“ Na pitanje iz publike šta nedostaje Srbiji da bi napredovala u privrednom smislu, Radivoje je kao glavni adut naveo investicije i korišćenje potencijala dijaspore i izdvojio pravnu nesigurnost kao glavni problem koji Srbiju usporava u razvoju. Takođe, naveo je još i nefleksibilno obrazovanje, a samim tim i pad nivoa znanja i nesigurnu budućnost.
Za prijatnu atmosferu poslednje konferencije sa predavačem iz Austrije pobrinula se voditeljka Hristina Marković, mladi ambasador kulture. Sledećeg meseca, u ponedeljak, 9. maja počinje „Mesec uspešnih Srba u Francuskoj“ i sa nestrpljenjem očekujemo nove predavače.
Zahvaljujemo se Ministarstvu za spoljne poslove, Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Ambasadi Austrije u Beogradu, Ambasadi Švedske u Beogradu i Francuskom institututu u Nišu, koji su pružili veliku podršku i pomogli da se konferencije u okviru projekta „Kultura za znanje“ održe.
Tekst napisala: Sara Stanković
