Završen projekat „Kultura za znanje“

13423756_1730789317178215_332237360169750797_n

Trinaestom konferencijom završen je projekat „Kultura za znanje“. Tokom poslednja 3 meseca slušali smo životne priče dvanaest predavača, uspešnih Srba u inostranstvu, saznali smo kakve je sve prepreke potrebno preći u potrazi za boljim životom, šta nas sve očekuje do konačnog uspeha u karijeri, koliko je teško privići se na novu sredinu, naučiti nov jezik, kako izgleda sprijateljiti se sa ljudima drugog porekla i kakve nam beneficije to može doneti u poslovnoj saradnji. Ove srede, na poslednjoj konferenciji, okupili smo tri predavača, po jednog predstavnika svake od zemalja članica ovog projekta. Švedsku je predstavljala Jelena Mila, glumica i producent, iz Austrije nam se javio Ivan Redi, arhitekta i direktor studija „ORTLOS Space Engineering“, a iz Francuske, direktno sa aerodroma, pozdravio nas je Milan Janić, dizajner i senior art direktor u LeoBurnett France. Konferencija je održana u obliku debate na temu Kreativni potencijal dijaspore.

Nerazvijene zemlje moraju biti kreativnije da bi postigle uspeh. Šta mislite, kakav je slučaj sa Srbijom?

Ivan Redi: „Istina je da ima više prepreka, kojih u razvijenim zemljama nema, ali ako ih rešimo, postigli smo mnogo više od razvijenih zemalja.“
Jelena Mila: „Prepreke nisu loše, one nas teraju da razmišljamo, a tako nastaju neke nove kreativne ideje.“
Milan Janić: „Ne postoje razvijene i nerazvijene zemlje, stvar je u građanskoj inicijativi, tu leži budućnost i u tom smislu, kreativni potencijal Srbije je veliki.“

Da li je inostranstvo zaista obećani raj?

Milan: „Neki ljudi kažu da je lako u inostranstvu, ali ja mislim da je stvar u odgovornosti. Ja sam daleko od svojih snova, ali uživam u putu do njih, bitan je proces kojim stižemo do cilja, ne sam cilj.“
Ivan: „Iskreno, mislim da ne bih uspeo u Srbiji sa istom količinom truda i angažovanja koji su mi bili potrebni za uspeh ovde, u Austriji. Verujem da bih u Srbiji izgubio puno energije na administrativnim problemima. Šta više, 2004. godine probao sam da otvorim firmu u Nišu i mogu samo da kažem da je to borba sa vetrenjačama.“
Jelena: „Da sam ostala u Srbiji, moja karijera bi imala drugačiji kraj, mnogo toga bi mi donela, ali je predodređena. Moj početak u Srbiji pomogao mi je da se snađem u Švedskoj, jer ipak nisam krenula od nule, dosta toga sam dobila zahvaljujući tome i sad osećam potrebu da to vratim Srbiji.“

Da li je istina da ljudi kreativnom industrijom mogu da se bave samo kao hobijem? Uzmimo primer da ljudi koji se bave fotografijom ne mogu samo od toga da žive, već moraju da slikaju proslave kako bi zaradili. Šta mislite o tome?

Ivan: „Ključno pitanje je da li društvo smatra kreativne industrije kao ozbiljne industrije ili ne. Ljudi danas sve češće moraju da se odluče da rade ono što bi im omogućilo sredstva za život. Uvek sam radio poslove koje volim. Vrlo često sam radio i po četrnaest sati dnevno, čak i vikendom. Radim ono što volim i platiću cenu koja je potrebna da to i postignem.“
Jelena: „Ljudi moraju da rade dva posla istovremeno ako žele da se bave umetnošću i to ne samo u Srbiji, i u Švedskoj je slična situacija. Ja želim svojoj umetnosti da dam slobodu i da je zaštitim od administracije i ekonomije.“
Milan: „Bitno je ne zadržati se na jednom poslu, pre svega zbog monotonosti. Istina je da Srbija ne nudi idealne uslove, ali idealnih uslova nema ni u jednoj zemlji. Ako vam je dosadno radeći dva posla, vi onda radite tri!“

Šta mislite o freelance-u? Jesu li freelancer-i samo jeftina radna snaga i koliko ozbiljno shvataju mlade ljude iz Srbije koji se time bave?

Jelena: „Freelance je budućnost! Ne želim da čekam tuđe ideje i projekte, odlučila sam sama da ih pokrenem, zato mi freelance odgovara. Freelance ne daje slobodu vremena, već daje slobodu stvaranja, a stvaranje zahteva dosta vremena.“
Ivan: „Freelance je iskorišćavanje radne snage. Mislim da je laž da freelancer-i sami organizuju svoje vreme. Kada bismo napravili anketu koju bi popunili direktori firmi, koje posluju sa freelancer-ima, mislim da bi odgovor na pitanje zašto ih angažuju bio – ne samo zato što su dobri, već zato što su i jeftini.“
Milan: „Mi trenutno živimo jednu vrstu revolucije, bitno je okrenuti je u svoju korist!“

Da li se Srbi u raznim zemljama povezuju poslovno?

Jelena: „Retko. Ja bih lično volela da sarađujem sa drugim Srbima u dijaspori.“
Ivan: „Svejedno mi je odakle su ljudi sa kojima sarađujem. Bitno je nemati barijere! Što se tiče komunikacije, mi svi govorimo evropskim engleskim jezikom koji je polunetačan i odlično se slažemo i razumemo!“

Kako iskoristiti kreativni potencijal Srbije?

Jelena: „Važna je komunikacija. Umesto sedeti u svojoj sobi, treba izaći napolje, spojiti se sa ljudima i to je automatski preduslov za saradnju i uspeh! Kada izađemo iz svoje sobe, činimo prvi i najteži korak, svakim sledećim korakom sve smo bliži cilju!“
Ivan: „Ove konferencije su odličan način za početak saradnje ka korišćenju tog potencijala! Pohvala za Mlade ambasadore!“

Za kraj konferencije, Jelena je naglasila: „Nema malog i velikog posla, nema ni hobija za profesionalca!“, a Ivan je dodao: „Ne treba se plašiti neuspeha, jer nećete uspeti ako se plašite. Samo napred i pre ili kasnije, ostvarićete svoje snove!“

Zahvaljujemo se na podršci Ministarstvu za spoljne poslove, Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Francuskom institututu u Nišu, Ambasadi Švedske u Beogradu, kao i Ambasadi Austrije u Beogradu. Posebnu zahvalnost dugujemo i Mladenu Prodanoviću, koordinatoru za trgovinu i promociju Švedske. Tack for samarbetet! Hvala Belmi Coković, povereniku za integraciju i migraciju Srba u Austriji iz Ambasade Austrije u Beogradu. Vielen Dank für Ihre Zusammenarbeit! Zahvaljujemo se još i An-Loren Viguru, atašeu za kulturu Francuske, kao i Kler Bortolusi, direktorki Francuskog instituta u Nišu. Je vous remercie tous pour la coopération! I hvala naravno našim predavačima na odvojenom vremenu i svojim pričama koje su podelili sa nama i to Jeleni Mili, Mišku Stanišiću, Jovanu Antoviću, Jovanu Radomiru, Ivanu Rediju, Željku Bobaru, Vesni Petković, Radivoju Petrikiću, Aleksandru Protiću, Sanji Beronji, Milanu Janiću, Ivici Joviću, i hvala Ivanu Rediju Senioru i Eleni Vasić Petrović koji su se priključili obeležavanju Dana Evrope!

U realizaciji projekta „Kultura za znanje“ učestvovali su mladi ambasadori kulture i preduzetništva: Hristina Marković, Anđelija Vasović, Sara Stanković, Emilija Pejić, Strahinja Tabaković, Nenad Pejin, Aleksandra Stanojević, Kristina Dinčić, Sanja Đorđević, Tijana Praščević, Dunja Dinić, Milica Mitrović, Dimitrija Savić, Marko Đorđević, Marijana Milanović i Tamara Stošić.

Tekst napisala: Sara Stanković

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

2 − one =