Šta je to zona komfora, kako iz nje izaći i kako ovladati veštinom komunikacije kada se u njoj ne nalazimo?
Na oduševljenje učesnika „KreNi konferencije“, o ovoj temi nam je pričao Milan Janić, dizajner i senior art direktor u LeoBurnett France. Iako je još u ranom detinjstvu bio zainteresovan za slikarstvo, otac ga je usmerio ka dizajnu, što se na kraju i isplatilo, jer karijera zahteva da oslušnemo tržište i vidimo kako naš talenat, sklonosti i interesovanja mogu u to da se uklope. Milan, rodom iz Kraljeva, prvi put je izašao iz svoje zone komfora kada je otišao u Beograd na studije. Nakon što je završio Školu za dizajn i Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, magistrirao je na Univerzitetu umetnosti na predmetu Prostorna grafika, a onda odlučio da otputuje u Pariz i tamo započne svoju karijeru, čime je drugi put izašao iz zone komfora. Tvrdi da su oba izlaska bila veoma traumatična i naporna, ali su ga stimulisala da hrabro nastavi dalje i napreduje. Takođe, kao još jedan od izlazaka iz zone komfora navodi i projekat „Home sweet home“, u sklopu koga je proveo nekoliko vikenda u kartonskim kućama dizajniranim specijalno za ovu priliku po raznim evropskim gradovima, upoznajući zanimljive beskućnike i snimajući priče o tome. Nije mu bilo sasvim prijatno da u tome učestvuje, ali kako kaže: „Život je jedno putovanje u kom nekad moraš da radiš i ono što ti ne prija, bitno je samo zabaviti se dok radiš.“
Šta uopšte predstavlja zona komfora i koje još zone nastupaju nakon nje?
Milanova definicija glasi: „Zona komfora je ona zona u kojoj se osećamo uljuljkano i sigurno, radeći isključivo ono što volimo i u čemu se osećamo prijatno. Nakon zone sigurnosti nastupa zona učenja, a njoj sledi zona nelagodnosti. Poslednja zona je vrlo naporna i crpi našu energiju, pa je veoma bitno naučiti kad se treba vratiti zoni komfora i prikupiti još energije za povratak u najnelagodniju zonu. Kad prestane zona nelagodnosti, nastaje zona komfora, a zona komfora stvara zonu delovanja.“ Milan preporučuje otvaranje prema svetu upravo radeći ono što nam je neprijatno. „Ukoliko volite da pričate, naučite da slušate, a ako vam je nelagodno da pričate i volite da slušate, oslobodite se i naučite da govorite!“
U čemu je razlika između pobednika i gubitnika?
„Mi se svi rađamo kao jedna vrsta gubitnika. Gubitnik vidi samo poraz, a ako vidite samo loš ishod, na dobrom ste putu, jer znate da ste gubitnik. Pobednik, i kad je sve crno, vidi nešto dobro u tome. Zrela osoba nije ni pobednik, ni gubitnik, već zna da pobedu slavi, a na greškama uči.“
Savet za uspeh?
„Najbolja borba protiv neuspeha je uspeh! Bitno je da se nahranš pobedom iz koje ćeš crpeti energiju onda kad budeš gubio.“
Kako primeniti prethodne savete na komunikaciju?
Milan tvrdi da je dijalog najbolja vrsta komunikacije, jer sa sagovornikom ulazimo u razgovor unoseći različite ideje, a izlazimo bogatiji sa proširenim vidikom i možda nekom novom idejom. Prema tome, Milanov savet se sastoji u sledećem: „Ako ste dobri u jednoj vrsti komunikacije, potrudite se da ovladate i nekom drugom.“ Prihvativši izazov iz publike, Milan je prišao slučajnim prolaznicima, koji su preko kamere pozdravili sve prisutne u sali i tako je naš predavač prešao iz zone nelagodnosti u zonu komfora.
Na početku konferencije emitovan je prilog o Spomen parku Bubanj, koji je snimila Marijana Milanović, mladi ambasador sporta, a tekst za ovaj prilog napisala je Dimitrija Savić, mladi ambasador kulture. Konferenciju je vodila Hristina Marković, takođe mladi ambasador kulture.
Za sam kraj konferencije Milan je poručio: „Nauči da se ohrabriš na pravi način i okruži se ljudima koji umeju da te ohrabre!“ Kako smo na svakoj konferenciji bili okruženi ljudima koji su uspeli da nas motivišu, tako nas i sledećeg ponedeljka očekuje Ivica Jović, većnik za omladinu, sport i obrazovanje francuskog grada Epone i poslednja konferencija u okviru „Meseca uspešnih Srba u Francuskoj“, a kojom će biti zatvoren projekat „Kultura za znanje“. Konferencije su podržane od strane Ministarstva za spoljne poslove, Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Francuskog instituta u Nišu.
Tekst napisala: Sara Stanković
