Dan Evrope obeležen je 9. maja u Kupina bioskopu panel diskusijom, čija je tema bila „Kulturno nasleđe kao pokretač razvoja“. Učesnici diskusije bili su Kler Bortolusi, direktorka Francuskog instituta u Nišu, Elena Vasić Petrović, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika, Ivan Redi, arhitekta i osnivač fondacije „Za lepši Niš“ i moderator Snežana Andrić iz udruženja Mladi ambasadori.
Elena je govorila o tome šta Zavod može da učini da bi se mladi zainteresovali za kulturu. Navela je da u Srbiji postoji 13 zavoda za zaštitu spomenika, a da Zavod u Nišu pokriva trećinu teritorije države. „Ono što je naše nasleđe treba biti i evropsko i obrnuto.“ To treba da predstavlja cilj Srbije i time se upravo Zavod bavi. Osnovana je fondacija koja dodeljuje nagradu za najbolji rad mladih urbanista iz oblasti arhitekture, građevinastva i turizma. Elena tvrdi da projekti koji se bave kulturom moraju biti održivi i podržani, kako od strane grada i države, tako i od meštana, jer „Nasleđe bez domaćina ne može da opstane!“ U prilog tome, Elena je pomenula projekat koji je realizovan na brdu nedaleko od Pirota, gde je uređeno selo u kom su kuće opremljene za seoski turizam. Na ovaj način čuva se autentična celina za generacije koje dolaze.
Od Kler smo mogli da čujemo šta možemo naučiti od Francuza i kako oni čuvaju svoju kulturu. Njena ideja da se više pažnje posveti polju gastronomije je vrlo interesantna, s obzirom na to da je Balkan poznat po autentičnoj kuhinji.
Izlažući konkretne ideje, Redi je dao svoj doprinos panel diskusiji. „Kao što su pećinski ljudi ostavljali kulturne tragove, tako je bitno sad raditi na kulturi na koju će moći buduće generacije da se osvrnu. Kultura nastaje sada, svuda i u svakom trenutku!“ Redi navodi da Niš poseduje znatnu količinu potencijala, ali da ih koristimo virtuelno, umesto da delujemo u prostoru. Tajna očuvanja kulture leži u pravljenju sitnih, ali kvalitetnih koraka. Malim projektima, poput oplemenjivanja ulica muralima, gde će ljudi na jednom mestu moći da vide svet koji Niš nudi, može se mnogo postići, grad ih može finansirati i lako su održivi. Panel diskusija završena je Redijevim rečima: „Ja verujem u mladost Niša!“
Nakon panel diskusije, održana je prva u nizu konferencija u okviru „Meseca uspešnih Srba u Francuskoj“ u sklopu projekta „Kultura za znanje“. Naš predavač ovog ponedeljka bio je Aleksandar Protić, viši savetnik Francuske federacije za UNESCO klubove i UNESCO centre i predsednik Interkulturalnog foruma na Univerzitetu Sorbona u Parizu.
Pre uključenja iz Pariza, emitovan je prilog o Banovini, koji je spremila Milica Mitrović, mladi ambasador kulture. Voditeljka Hristina Marković se i ovog puta pobrinula da konferencija protekne u najboljem redu.
Aleksandar Protić pohađao je gimnaziju u Beogradu, da bi nakon toga otputovao u Francusku na usavršavanje i tamo završio studije na Sorboni. Naveo je da, iako Francuzi razumeju engleski jezik, studije je morao da završi na francuskom jeziku, pa je iskoristio priliku da posavetuje sve mlade ljude koji žele da studiraju u Parizu da je jako bitno da dobro govore i vladaju francuskim jezikom i da će tako sebi otvoriti mnoga vrata, jer se svaka investicija u jezik isplati. Kako dvadeseti vek predstavlja procvat srpsko-francuskih odnosa i kulturno-obrazovnih i naučnih radova, veliku zahvalnost dugujemo Mihailu Petroviću Alasu, Vojislavu Subotiću, Pavlu Saviću, Božidaru Karađorđeviću, Milutinu Milankoviću, Ivanu Đaji, Mihailu Pupinu i, Aleksandrovom uzoru, Nikoli Tesli na ogromnom doprinosu koji su dali i time oplemenili svet u kome danas živimo. Kako je Nikola Tesla rođen 1856. godine, ova godina predstavlja godišnjicu njegovog rođenja, te je Aleksandar tom prilikom deo predavanja posvetio upravo našem naučniku. Aleksandar sa ponosom kaže da je Tesla bio njegov putokaz ka Francuskoj, jer Tesla spaja lepotu i nauku. Prema rečima Talesa iz Mileta još iz 6. veka pre nove ere, a koga je naš predavač citirao: „Lepota se ne sastoji u šminkanju lica, već u bogaćenju sopstvene duše obrazovanjem i naukom.“ Što se tiče Aleksandrovog rada u UNESCO-u, njegova glavna ideja sastoji se u sledećem: „Kada bi se više novca ulagalo u kulturu, ostalo bi manje novca za ratove.“ Umesto teorijskih, nepraktičnih saveta, Aleksandar je održao kratak čas francuskog jezika i time pomogao mladima da stvore ideju o tome koliko je francuski jezik kompleksan, ali nephodan za studije u Francuskoj. Za „nekulturu“ nema opravdanja, jer kako kaže Aleksandar, danas, u doba tehnologije, lako je doći do informacija na internetu, čak i kad nismo u mogućnosti da do njih dođemo odlaskom u muzeje i arhive!
Sledećeg ponedeljka imaćemo još jedno uključenje iz Pariza, a konferenciji će se priključiti Sanja Beronja, dobitnik stipendije Instituta političkih nauka u Parizu, profesor i šef za međunarodni prijem studenata u Sciene Po Paris i dobitnik počasnog srpskog pasoša kao jedan od najzaslužnijih građana Srbije. Projekat „Kultura za znanje“ odvija se uz podršku Ministarstva za spoljne poslove, Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Francuskog instituta u Nišu, Austrijske i Švedske ambasade u Beogradu.
Tekst napisala: Sara Stanković
